Dok je u pojedinim gradovima u regionu već na pragu otvaranje mogućnosti plaćanja javnih dažbina kriptovalutama, takva praksa u BiH, po svemu sudeći, neće uskoro zaživjeti.

BiH je, naime, u zaostatku ne samo kada je u pitanju proces digitalizacije javnih usluga, već i zbog činjenice da kasni u implementaciji rješenja koja bi omogućila korištenje kriptovaluta.

Kako za “Nezavisne novine” kažu u Ministarstvu finansija i trezora BiH, ova oblast u BiH još nije regulisana, a problem je i pitanje nadležnosti, s obzirom na to da su novčane transakcije i platni promet na nivou entiteta, a Centralna banka BiH i njena valuta na nivou države.

- BiH još nije ozakonila ni elektronski potpis- kažu u ovom Ministarstvu.

Za razliku od BiH, u Hrvatskoj neke lokalne zajednice već nude usluge plaćanja javnih dažbina kriptovalutama. Prije nekoliko dana su Marin Gregorović, zamjenik gradonačelnika Cresa, i Nikola Škorić, direktor “Electrocoina”, potpisali ugovor o procesiranju kriptovaluta, čime je omogućeno plaćanje kriptovalutama obaveza prema gradu Cresu. Kako su naglasili, u toku je uspostavljanje potrebne infrastrukture, a očekuje se da će prve račune za vodu i druge javne naknade žitelji Cresa moći platiti prije kraja ove godine.

Iz Centralne banke (CB) BiH rekli su za “Nezavisne novine” da kriptovalute nisu zakonom uređene u BiH. Kako dodaju, kriptovalute ne funkcionišu kao tipična valuta, već se oslanjaju na protokol mreže računar prema računaru baziran na internetu.

- U nekim zemljama takođe postoje i bankomati za kupovinu, odnosno prodaju samo kriptovalute za lokalnu valutu, ali oni ne postoje u BiH- navode iz CB BiH, te dodaju da je trenutno njihov stav da kriptovalute treba posmatrati kao aktivu, finansijski instrument, a ne kao novac.

Naglašavaju da je, u skladu sa Zakonom o CB BiH, jedino zakonsko sredstvo plaćanja u BiH konvertibilna marka, te da je nemoguće zamijeniti kriptovalutu za KM, već se samo ostale zvanične valute mogu razmijeniti u KM.

Ljubiša Ćosić iz Saveza opština i gradova RS kaže za “Nezavisne novine” da su lokalne zajednice spremne da uvedu kriptovalute, ali da prvo to pitanje treba biti riješeno na nivou BiH i RS.

Da bi se i u RS lokalne naknade mogle plaćati kriptovalutama, on kaže da je potrebno da Centralna banka BiH uredi pitanje tretiranja kriptovaluta u odnosu na zvaničnu bh. valutu, kao i da država stvori okvirni zakon.

- Ako želimo da lokalne zajednice primaju uplate u kriptovalutama, mora se prvo tačno izračunati ekvivalentna jedinica. Ako neko plati kriptovalutom, kako je mi unosimo u sistem, kako je razmjenjujemo za marku, na koji način je tretiramo. Sve su to pitanja koja treba riješiti. Lokalne zajednice će to sigurno da prihvate i implementiraju kao što su prihvatile i implementirale ostale novine koje su došle digitalizacijom- kaže Ćosić.

Prema njegovim riječima, za Savez je najvažniji stav institucija RS o ovom pitanju.

U organizaciji “Union Smart Accounting” iz Sarajeva kažu da ne postoji jedinstvena zakonska regulativa, međunarodna konvencija ili multilateralni ugovor kojim je ujednačen pravni okvir za regulisanje transakcija koje se vrše u kriptovalutama, koje definišu njihov status.

- Zakon o Centralnoj banci BiH kao jedino zakonsko sredstvo plaćanja u BiH predviđa konvertibilnu marku. Nije moguće razmijeniti bitkoin ili drugu kriptovalutu za marku, već je moguće razmijeniti samo ostale zvanične valute u KM, što je vidljivo na osnovu kursne liste koju izdaje CB BiH svaki radni dan. CB BiH ne raspolaže informacijama o rasprostranjenosti tržišta i upotrebi kriptovalute u BiH iz razloga što kriptovalute ne funkcionišu kao tipična valuta, ne izdaje ih centralna banka i ne oslanjaju se na protokol mreže centralnih banaka. Za razliku od mnogih nacionalnih banaka koje su zauzele negativan stav prema kriptovalutama, CB BiH je odlučila u vezi istih zauzeti apsolutno neutralan- naglašavaju oni. Ističu da to znači da nije ilegalno korištenje kriptovaluta, jer ne postoji zakon koji bi ih regulisao.

Iz Centralne banke (CB) BiH ističu da prilikom donošenja odluke o korištenju virtuelnih valuta treba imati u vidu niz činjenica.

Recimo, kako napominju, novčana sredstva uložena u virtuelne valute nisu zaštićena sistemom osiguranja depozita, “a na platformi za trgovanje valutama moguće je izgubiti svoj novac, pošto te platforme često nisu regulisane”.

- Ako platforma za trgovanje valutama izgubi novac ili propadne, ne postoji posebna pravna zaštita. Novac iz digitalnog novčanika može biti ukraden – kada se kupi virtuelna valuta, ona je pohranjena u digitalni novčanik, na kompjuter, prenosni kompjuter ili pametni telefon, koji nisu zaštićeni od hakera”, upozoravaju iz CB BiH.

Kako napominju, vrijednost virtuelne valute podložna je brzim promjenama i čak može pasti na nulu.