На Филозофском факултету на Палама почеле су сесије у оквиру научног скупа "Митрополит дабробосански Георгије Николајевић /1807-1896/ и његово доба" на коме ће 15 учесника из Републике Српске, Србије и Хрватске говорити и указати на његов немјерљив допринос књижевности, просвјети и вјери.

Директор Архива БиХ Данијела Мрда на сесији је говорила о личности Георгија Николајевића, те црквеним и политичким приликама у Аустро-Угарској.

Мрда је навела да Архив има богату збирку из аустроугарског периода и фондова који су изванредно сачувани, а датирају од 1878. до 1918. године, те да је то широк спектар архивске грађе коју је било тешко издојити за данашње презентације.

- Презентација докумената о животу и раду митрополита Георгија Николајевића заснована је на разноврсној богатој архивској документацији до које може доћи само истраживач који се добро сналази у овој врсти посла јер обрадити их, припремити такву врсту документа, најтеже је за једног истраживача, јер су текстови писани готским писмом - рекла је Мрда током сесије.

Она је додала да је срећа Архива БиХ што има два архивара који познају ово писмо и драгоцјени су у превођењу тих докумената и истраживачима у раду.

Мрда је навела да су мјесецима истраживали архивску грађу у вези са животом и радом митрополита Николајевића и да је био изазов изабрати документа, али се ипак одлучила да крене од периода 1878. и окупације и успостављање Земаљске владе, јер је била јасна намјера Аустро-Угарске да у потпуности преузме контролу над свим институцијама које су имале утицај на свијест становништа у БиХ.

Она је напоменула да је први попис становништва урађен 1879. и из релавентних података које имају у Архиву БиХ јасно се види да је Срба било 42,88 одсто и били су најбројнији у БиХ.

Мрда је објаснила да у архивској грађи има значајних докумената важних за живот Митрополије дабробосанске, као и докумената о историји Срба на овим просторима, попут збирке периодике, часописа из тог периода.

Према њеним ријечима, митрополит Георгије Николајевић био је вриједан, скроман човјек, доброчинитељ који је основао фондове у добровољне свхе, а његова посебна пастирска улога огледа се у очувању националног и вјерског идентитета код Срба, који су остали и из све потешкоће опстали на овим просторима.

Мрда је навела да за архиве гдје се чува архивска грађа може рећи да су стари колико и човјечанство, јер настајање и чување писаних докумената сеже у далеку прошлост од када постоји и писменост.

Доцент на Филозофском факултету на Палама Владан Бартула говорио је о раду Георгија Николајевића и дубровачка књижевности, истичући да је он био учитељ у српској школи у Дубровнику, а послије тога дубровачки парох.

Бартула истиче да је Николајевић радио значајне послове у дубровачком архиву, доста докумената одатле преписао и објавио у каснијим зборницима.

- Као један од наших значајних историчара књижевности, бавио се дубровачким писцима. Скупљао је, разматрао и тумачио грађу која је везана за дубровачке пјеснике и дубровачке књижевнике од 15. до 19. вијека - истакао је Бартула.

Научни скуп који је отворен синоћ, организују Митрополија дабробосанска, Православни богословски факултет "Свети Василије Острошки" Универзитета у Источном Сарајеву и Филозофски факултет Пале.