Да се све више становника Српске окреће пороцима показује раст прихода од игара на срећу, а све према тврдњама стручњака почне од гребе и најјефтинијег тикета, а заврши у дуговима због којих продају чак куће и станове.
Приход од накнада за приређивање игара на срећу, наградних и забавних игара и пореза на добитак, према подацима Републичке управе за игре на срећу, за седам мјесеци ове године износио је 85,46 милиона марака, што је за 16,82 милиона КМ више у односу на исти период лани, када је та бројка била већа за 19,1 милион КМ у поређењу са 2022. годином. Константно повећање прихода од игара на срећу показатељ је, како су истакли, раста дисциплине у примјени прописа у области игара на срећу, односно Закона о играма на срећу који је усвојен 2019. године, а који је несумњиво увео више реда у функционисање тржишта игара на срећу у Српској.
- Осим тога, евидентно је и поштовање законских одредаба од стране свих приређивача које се тичу обрачуна и плаћања накнада за приређивање игара на срећу, што је допринијело расту прихода и пуњењу буџета Републике Српске. Такође, захваљујући свакодневним инспекцијским контролама Републичке управе за игре на срећу у великој мјери смањено је илегално приређивање игара на срећу, а пословање приређивача сведено у законске оквире, чиме се значајно утицало на сузбијање сиве зоне у овој области - кажу у овој управи.
Психијатар Александар Пејић казао је за “Глас Српске” да број зависника од игара на срећу расте у цијелом свијету. Истиче да углавном све почиње од гребе и тикета па долази до улога који постаје све већи, а затим почну први дугови и коцка која полако увлачи у зачарани круг.
- Нажалост, све је више таквих пацијената. Да би започели процес лијечења они прво морају сами себи да признају да су зависници и то није нимало лако - казао је Пејић. Додао је да многи љубитељи игара на срећу нису свјесни колики је то проблем јер сматрају да је зависност само о алкохолу и психоактивним супстанцама, што је друштвено мање прихватљиво и осуђујуће, а самим тим и видљивије.
- На њима, у почетку, нема неких видљивих промјена, али се на крају испољавају кроз раздражљивост, нервозу, тугу и сличне симптоме карактеристичне за све болести зависности. Из искуства могу рећи да су то најчешће мушкарци између 20 и 30 година живота - објаснио је Пејић.
Међу зависницима о коцки, као и код алкохолизма, истакао је он, има и жена које се вјештије крију.
- Међутим, има и много оних које вуче тај адреналински напон док коцкају и ишчекивање шта ће се десити - казао је Пејић и додао да све млађи упловљавају у свијет игара на срећу.
С друге стране, константан раст прихода од игара на срећу економиста Зоран Павловић види у биједи. Све више становника, сматра он, улаже двије-три КМ, колико коштају кафа или пиво, како би добили десет, педесет или нешто више што би им помогло да преживе дан.
- Веома много људи који су у социјалној потреби јесу практично конзументи игара на срећу - рекао је Павловић и додао да је ниска стопа опорезивости, такође, један од великих проблема.
У свијету је, истакао је он, нормално да коцкарнице најмање 50 одсто добити морају да издвајају на име финансирања социјалних потреба грађана, док се у БиХ оне третирају као компаније којима је порез десет одсто.
Лиценца
У Републичкој управи за игре на срећу истакли су да лиценцу за приређивање кладионичких игара тренутно посједује 21 приређивач на 794 локације, док је регистровано 35 приређивача игара на срећу на аутоматима на 771 локацији на којима се налази 9.549 аутомата за игре на срећу. У јулу прошле године, подсјетили су, лиценцу за кладионичке игре посједовало је 19 приређивача на 853 локације, док је било регистровано 28 приређивача игара на срећу на аутоматима на 681 локацији на којима се налазило 8.204 аутомата за игре на срећу.
Пише: Данијела Бајић
