Због ратних дешавања и тешког живота током деведесетих година у Палама, док је омладина гинула на околним ратиштима стварајући Републику Српску, култура и културни живот у овој општини готово да нису ни постојали, нити се о томе могло много размишљати.

Међутим, упркос томе, било је мањих културних дешавања у малом дому културе, који се у вријеме рата налазио у просторијама фабрике мотора на Корану „ФАМОС“.

Дугогодишњи директор паљанског Културног центра и наставник српског језика у пензији Слободан Ковачевић у разговору за портал Катера говорио је о ратним деведесетим у Палама и периоду проведеном на челу Културног центра, од 1999. до 2009. године.

Фото: Приватна архива

Ковачевић каже да из ратног периода памти једну Светосавску академију на којој је говорио бесједу у малом дому културе у кругу „ФАМОС“-а, те памти да је тада у првом реду сједио покојни професор Никола Кољевић.

- У том периоду снимљена је и телевизијска серија „Голи живот“ по тексту нашег Милована Јефтовића, а по сценарију „рат уживо“ играли су глумци Бата Живојиновић, Данило Лазовић и други. Сјећам се да ме је, послије рата, Данило Лазовић питао за је поједине наше полицајце, поименично, које је упознао тада.  Глумио је командира полиције. Било ми је изузетно криво када је глумац Марко Николић, помињао Пале у негативном смислу: “Једном смо за вријеме рата играли позоришну представу на Палама, у неком ресторану без подијума. Ми смо свезали столове неким штрангама, док гледаоци подригују на бањалучко пиво”. Када је код нас послије рата Николић играо  у „Три боје дуге” питао сам га да ли је то тачно, одговорио је: “Да. Платили су нам само 800 евра” – каже Ковачевић.

Ковачевић је на чело Културног центра „Пале“ дошао 1999. године и затекао потпуно девастирану зграду и потпуно празне просторије. Било је потребно уложити много енергије, воље и труда да се објекат доведе у нормално и функционално стање.

Зграда Културног центра из ранијег периода/фото: С.Ковачевић

- Пале су историјски гледано веома значајне и по томе што је ту, баш у згради Културног центра, основана Радио-телевизија Републике Српске (РТРС). Нажалост, послије пресељења радника РТРС-а у фабрику „Енергоинвест“ ми смо затекли потпуно девастирану и зграду са котловницом и потпуно празне просторије, са некавим ламперијским преградама. Фотографисали смо и направили записник. Боље је то не видјети, иако имам и сад те фотографије. Тада је, одласком Телевизије, практично почео одлазак многих значајних институција са Пала – каже Ковачевић.

Он додаје да је огромна енергија уложена да се објекат Културног центра „Пале“ врати „у културне сврхе“, а најтеже им је било то што општина тада није имала новац за адаптацију зграде.

- Довијали смо се на хиљаду начина. Прво смо од бившег ТВ студија поново средили кино салу са столицама, па кино-пројектор, котловницу и друго. Тада смо у договору са Општином издали закупцима пословне просторије у приземљу објекта.  Сјећам се да смо у року од два мјесеца већ приказали филм “Нож”, а било је чак седам пројекција, са препуним представама. Тада су наша дјеца која су била већ средњошколци први пут ушла у биоскоп. Морам истаћи да су нам нека предузећа тада пуно помогла, али и многи Паљани, лично. Ех, да су нам тада донирали 400.000КМ – прича Ковачевић.

Године 2000. Управа Културног центра „Пале“ од општине је добила новчану помоћ од 20.000 КМ, а до краја Ковачевићевог мандата највећа годишња донација износила је 75.000 КМ.

- Сналазили смо се израдом културних пројеката и испали су то веома значајни државни пројекти. И сада мислим да сви директори културних центара морају имати смисла за менаџмент, али посебно и осјећај за истинску умјетност и културну баштину – каже Ковачевић.

Фестивал фруле у Палама/Фото: С.Ковачевић

Многи Слободана Ковачевића сматрају једним од најзаслужнијих људи за настанак Конференције беба у Палама, која је иначе „рођена“ у Палама и одатле се проширила широм Републике Српске, гдје се данас одржава у великом броју општина и градова.

Ковачевић каже да су Конференцију беба у Палама основали и осмислили очеви, неколицина њих, те да је само на првих десет конференција стајао печат Културног центра „Пале“ и његов потпис.

- Важније од свега тога је да се она посљедњих година одржавала у свим општинама Српске и у два града Србије. Међутим, нисам задовољан што, нажалост, нема ефекта од те лијепе манифестације, јер нас је све мање и мање. Конференција беба губи смисао. Мора се наталитет нашег народа свеобухватно изучити и урадити Национални програм српске обнове. Мислим да је то важније од аутопутева, позоришта, њива и бетонских зграда – истиче Ковачевић.

У друштву великана Данила Лазовића/фото: С.Ковачевић

Ковачевић истиче да су се за вријеме његовог управљања Културним центром „Пале“ трудили у Управи да одржавају занимљив репертоар са по двадесетак културних, мјесечних приредби.

- По правилу смо тада имали по једну професионалну позоришну представу, а имали смо и директну сарадњу са београдским позориштем „Славија“, који за један дошли из Београда, одиграли представу у Палама и одмах након представе се вратили кући. Од наших локалних манифестација, у том периоду настали су „Дани Душка Трифуновића“ и Фестивал фруле, које сам иза себе оставио у буџетима Министарства просвјете и културе Републике Српске, као и Министарства цивилних послова БиХ – каже Ковачевић.

Он каже да му је жао што је ОО СПКД „Просвјета“ Пале угасио Фестивал фруле, као оригиналну, културну и државну приредбу, с обзиром да је историја фруле веома дуга, као и њена употреба код свих народа на Балкану.

Наступ Слободана Тркуље у Културном центру/фото: С.Ковачевић

- Фрула је стара 20.000 година и старија је од свих вјера на Балкану. Веома лијепо је била замишљена и књижевно-планинарска манифестација „Ђурђевдански уранак“, која је била и самоодржива. Драго ми је што Радоје Војводић и ПЕД „Романија“ одржавају већ пуних 20 година – каже Ковачевић.

Додаје да је у периоду од 1999. до 2009. године на „даскама које живот значе“ Културног центра „Пале“, пријашњег Дома жртава свјетског рата, који „гази“ 93. годину постојања, прошао велики број истакнутих драмских умјетника, којима се не зна ни број.

- На сцени Културног центра играли су глумци Мима Караџић, Дара Џокић, Љиљана Драгутиновић, Светлана Сека Сабљић, Михајло Миша Јанкетић, Рада Ђуричин, Марко Николић, Нела Михајловић, Ања Радојковић, Небојша Илић, Ненад Јездић, Андрија Милошевић, Владан Гајевић, Јелица Сретеновић, Иван Бекјарев, Иван Босиљчић и многи други, а наш Центар посјетили су и публику забавили у музичким наступима и Биља Крстић, Павле Аксентијевић, Бора Дугић, Сања Илић, Јелена Томашевић, Жељко Јоксимовић, Драгана Југовић Дел Монако и други – истиче Ковачевић.

Посебне књижевне вечери у Палама током тог периода одржали су и истакнути српски књижевници Матија Бећковић, Ђорђо Сладоје, Милица Бакрач, Добрица Ерић, Момо Капор, Мошо Одаловић и многи други.

Матија Бећковић након књижевне вечери/фото: С.Ковачевић

Ковачевић истиче да је поносан на десет проведених година на челу Културног центра „Пале“ и додаје да је иза себе оставио „чисте рачуне“ и у општини, али и у Културном центру и ОО СПКД „Просвјета“, чији је, такође, био предсједник.

- Можда бих једино, био слободан, да дам савјет свим младим људима да се много више посвете свом послу, да га заволе, да превазиђу осредњост, односно „отаљавање“. Не будите медиокритети. Будите најбољи у свом послу – поручио је Ковачевић.

Слободан Слобо Ковачевић, наставник српског језика у пензији и сем дугогодишњих послова просвјетног радника, био је и предсједник општине Пале у периоду од 1990. до 1991. године, када је ова општина иступила из састава ондашњег града Сарајево, а ту одлуку потписао је управо Ковачевић.

У друштву Добрице Ерића у Културном центру/фото: С.Ковачевић

Од 1999. до 2009. године био је директор Културног центра „Пале“. Ковачевић је обновио рад Општинског одбора СПКД „Просвјета“ у Палама и обављао дужност предсједник овог одбора од 2000. до 2011. године. Тада је при „Просвјети“ основана и Етно група „Јаворина“.

Награђиван је Повељом СПКД „Просвјета“ поводом 100 година оснивања овог друштва и Златном значком Културно-просвјете заједнице Републике Српске. Данас ужива у пензији.

Разговарао: Миљан Рашевић