Информација да ће Бакир Изетбеговић, Мирко Шаровић, Драган Човић, Никола Шпирић и Лазар Продановић бити пензионисани са отпремнинама у износу од по 15.000 евра, изазвала је огорченост јавности.

Њих петорица, заправо, неће отићи у политичку пензију, већ ће наставити да примају редовне плате као делегати и посланици. Уколико не знају у које сврхе намијенити новац, хуманитарци их позивају да отпремнине уплате јавним кухињама које сваког дана имају све већи број корисника.

Сит гладном не вјерује. Одувијек било. У БиХ, данас, више је оних гладних. Тако, с једне стране, обични људи свакодневно крпе крај с крајем, док с друге стране, они који их представљају имају и троше „колико им драго“.

За њих нема зиме

Већ је позната прича да функционери у БиХ, поред плате, која је незамислива обичном човјеку, након навршених 65 година добијају отпремнину која је, такође, далеко од стварности обичног човјека. И све то по закону који су сами скројили.

Такође, тај исти закон каже и да се отпремнине не могу одрећи, а пензионисање, иако добро плаћено, не значи престанак њиховог политичког ангажмана.

С друге стране, хиљаде људи свакодневно у редовима испред јавних кухиња чека на бесплатан оброк, јер њихове мизерне плате, ако их имају, губе битку са поскупљењима, која су у завидној форми.

Фото: РАС Србија/Српскаинфо

Незапослени моле за било какав посао, а пензионери броје и прекрајају своја примања сваки мјесец до посљедње марке. Воће се купује на комад, о месу многи само сањају.

Вишечлане породице сваки дан дочекују са подједнаким бригама – како отхранити и школовати своје малишане.

Апели за лијечење и одраслих и дјеце готово свакодневно нас растужују, а њихови животи зависе од хуманитарних концерата, кутијица, СМС порука и помоћи оних који ионако мало имају.

Колико је тешко људима у свакодневној борби за голи живот најбоље знају они који су њихов глас у овим временима и они који настоје да бар, колико-толико, олакшају терет на њиховим леђима. Управо они најоштрије реагују на „неоправдану повлаштеност политичара“.

“Ван сваке памети”

Један од њих је предсједник Удружења „Мозаик пријатељства“, Мирослав Субашић, који је, коментаришући високе отпремнине политичара у односу на свакодневне битке обичног човека, огорчено рекао: „То је ван сваке памети“.

Ово удружење се свакодневно сусреће с људима који немају за ни за хљеб, а камоли за плаћање струје и воде.

Према ријечима Субашића, у редовима испред јавне кухиње „Оброк љубави“, из којег свакодневно бива уручено готово 700 оброка, не стоје више само најстарији суграђани. Немоћни су данас и они најмлађи.

– Дивља гориво, расту цијене; вјерујем да ће све више расти и број оних којима је потребна помоћ. С друге стране, неко има и више него што може потрошити –  рекао је тихо Субашић за Српскаинфо.

Затим је, уз дозу ироније, функционерима упутио јасну поруку или, како је он рекао, конструктиван савјет.

– Уколико се не могу одрећи своје отпремнине и уколико им је тешко да прихвате тај новац, у шта сумњам, нека новац прослиједе у јавне кухиње, које свакодневно посјећују гладни и жедни грађани. Такође, „Мозаик пријатељства“ покреће социјално предузеће, па бисмо таман за тај новац купили циглу и остали материјал који је потребан да би себи неко зарадио корицу хљеба – рекао је он.

Додаје да би се функционери, свакако, на тај начин одужили грађанима, чији то новац заправо и јесте.

– Ако им је народ то дао, народ им треба и одузети. Али, ако им не може одузети, а њих је срамота да узимају, нека се одрекну у корист народа. Нека то буде чин захвалности за све оно што смо ми њима дали док су они сједили у фотељама – поручио је он.

„Кршење људских права”

Извршна директорка ДОН, Муриса Марић, дијели огорченост са Субашићем. Несразмјерност у животима грађана и политичара назвала је „кршењем основних људских права“.

– Они који се баве политиком доносе одлуке које су добре њима, док обичан човјек, који цијели живот ради за минималац, нема права ни на шта, а поготово не на отпремнину. То је показатељ стања у нашој држави – оцијенила је она за Српскаинфо.

То се, сматра, неће ни промијенити, јер се политика удобно смјестила у свом лагодном животу, а људи, окупирани својом тешком свакодневицом, ћуте.

– У оваквој кризи обичан човјек се бори да преживи мјесец, па ће се тако и ове отпремнине данас коментарисати као лош потез, а сутрадан више неће ни мислити о томе, јер ће мислити само о једном – како да преживе – каже Марићева.

Додаје да овдје ништа не би било спорно, да је живот обичног човјека бар приближно добар као живот политичара.

– Да смо ми напредна земља и да остали грађани имају плату бар по 2.000 КМ, вјероватно не бисмо о овоме данас ни расправљали, него имамо несразмјер како да преживи човјек са 600 КМ и како живе ови богати који, на крају, кукају више него сиромах – категорична је она.

“Безобразлук”

Предсједник Удружења вишечланих породица „4+“ Града Бањалука и Републике Српске, Јован Радовановић, био је подједнако оштар, па је закон, који иде у корист политичарима, назвао „чистим безобразлуком“.

– Узимају и шаком и капом док обичан човјек нема за основне намирнице. Све поскупљује. Ово је дно дна – каже он за Српскаинфо и наставља: – У прилици сам да обилазим породице које немају најосновније ни за своју дјецу, чак ни за доручак, а они добијају 15.000 евра отпремнине.

На крају, борци, који су се изборили за Српску спавају у шупама, немају шта да једу, док политичари узимају колико год желе.

Реакцију смо покушали добити и од појединих удружења и појединаца из ФБиХ, али без успјеха.