Политичка криза настала након што је бивши високи представник, Валентин Инцко, наметнуо Закон о забрани негирања геноцида и ратних злочина, по свему судећи обиће се о леђа грађана Херцеговине, гдје већ неколико дана бјесне пожари.

Пожари, који већ двије седмице бјесне широм Европе и свијета, нису мимоишли ни Босну и Херцеговину, гдје су протеклих дана горили шума, ниско растиње и трава на подручју Неума, Стоца, Широког Бријега, Томиславграда, Чапљине, Читлука, Мостара, Прозора, Раме, Билеће и Требиња.

Због неприступачности терена на неким од тих подручја гашење је било отежано, па су затражили помоћ хеликоптера Оружаних снага БиХ, али је нису добили.

Разлог за то је чисто политичке природе, јер након наметања „Инцковог закона“ српски политичари не учествују у раду, односно доношењу одлука у заједничким институцијама БиХ.

Наиме, Министарству одбране је у протеклих 15 дана упућено неколико захтјева за ангажовање хеликоптера у гашењу пожара на подручју Широког Бријега, Стоца и Томиславграда, али их замјеник министра, Мирко Околић, није прослиједио Предсједништву БиХ без чијег одобрења хеликоптер не може да се покрене.

Околић вс. Ђерић

Околић се јуче није јављао на позиве Српскаинфо портала, али је за поједине федералне медије потврдио да није прослиједио захтјеве јер му је у секретаријату Предсједништва речено да се они не састају и не одлучују.

– Одмах након примања захтјева звао се секретаријат Предсједништва и захтијевала хитна сједница како би се одобрила хитна употреба хеликоптера. Министарство одбране нема овлаштења да хеликоптер пусти у употребу без дозволе Предсједништва БиХ. Због новонастале ситуације у БиХ добили смо одлуку да се Предсједништво не састаје и не одлучује. Самим тим нисмо могли добити одлуку о употреби хеликоптера – објаснио је Околић.

С друге стране, генерални секретар Предсједништва БиХ Зоран Ђерић негира да је ишта рекао Околићу, истичући да је и у случају ако Предсједништво не засједа његова законска обавеза била да захтјеве за ангажовањем хеликоптера прослиједи у Предсједништво.

– Не требамо ни он ни ја одлучивати о томе, јер је уставна и законска надлежност Предсједништва да доноси одлуке из области одбране. Ми смо ту да запримимо захтјеве и да их прослиједимо даље, у складу с процедурама – рекао је Ђерић.

Консензус

Он је појаснио да се за област одбране одлуке морају доносити консензусом и да је за “дизање” хеликоптера потребна сагласност сва три члана Предсједништва.

И док се тражи кривац ко је у цијелој причи заказао и шта је била чија надлежност пожари су угашени дијелом због кише, дијелом захваљујући ватрогасцима, мјештанима ватром захваћених подручја, али и Оружаних снага Хрватске, који су у помоћ послали два канадера.

Киша је, наиме, донијела радост грађанима Томиславграда одакле су претходно стизале апокалиптичне слике ватрене стихије, која је гутала све пред собом.

Мјештани су се заједно с ватрогасцима борили да спасу имања и куће, а када су већ били на измаку снага стигла је киша која је угасила ватру.

Тако се политчка криза у БиХ по ко зна који пут обила о леђа грађана.

Овај случај је отворио расправу у јавности да ли у случајевима када су угрожени животи грађана, њихова имовина или јавно добро, политичари требају то да игноришу или би у овим случајевима могли да закопају ратне сјекире и пошаљу неопходну помоћ.

“Бог нас је погледао”

Социолог и универзитетски професор из Мостара, Славо Кукић, истиче да је очито да политичарима није стало до грађана и да то није никаква новост у БиХ.

– Ми смо имали срећу јер је јуче падала киша, па је помогла у гашењу пожара. Држава је заказала, али нас је бог погледао. Да будем ироничан, држава није жељела да интервенише, па је бог узео ствари у своје руке – каже Кукић за Српскаинфо.

Истиче да није само сада случај да се политичка криза обија о леђа обичних грађана већ је то нешто што траје већ 26 година. Кукић каже да разумије политичка потезања која су срачуната на некакве парцијалне политичке добитке и слично.

Међутим, да су ти политички, партијски или коалицијски добици, како истиче Кукић, претпостављени чак и људским животима или уништавању материјалних добара, то је нешто што се може видјети само на овим просторима.

Наводи да је врло тешко наћи иједан сличан случај у развијеном свијету.

– Да други човјек у Министарству одбране затаји све те захтјеве који долазе с терена уз потпуно несувисла објашњења… Е, то је нешто пред чим стаје нормалан људски мозак – поручује Кукић.

Он истиче да ће на крају мали човјек платити цијену политичких препуцавања. Руку на срце, како каже Кукић, тај мали човјек уопште није невин.

– Он и сам сноси велики дио одговорности, јер му се догађа то што му се догађа с обзиром на то да на сваким изборима даје легитимитет овима што му то приређују – сматра Кукић.

Фото: С.Пашалић/РАС Србија

Кризе за кризом

Политички аналитичар Велизар Антић истиче да су политичари ти који су добили мандат на изборима да спроводе политику коју су обећали народу и да управљају друштвеним процесима.

Уколико они не раде добро свој посао, додаје Антић, сасвим је јасно да ће грађани да испаштају и трпе посљедице такве политике.

– Ово се односи на периоде у којима се друштво налази у стабилном стању и нормалном функционисању институција. Уколико се уђе у период кризе и нефункционисања институција онда се стање додатно компликује и грађани трпе још веће посљедице. Можда то већина народа не осјећа директно на својој кожи, па им се чини да и нема неких већих посљедица по њих уколико смо у периоду кризе. Међутим, сасвим је извјесно да ће на дужи рок и они трпјети посљедице дуготрајне кризе – оцјењује Антић за Српскаинфо.

Истиче да је друштво у БиХ најбољи примјер за ову тврдњу јер се налази у константним кризама. Чим се једна заврши, долази до друге и тако у круг. Онда се деси, како објашњава Антић, да у једном тренутку грађани не виде своју перспективу у друштвима у којима је константно криза и да бјеже у уређена друштва у којима институције функционишу.

– На овај начин само друштво је највећи губитник, јер остаје без младих људи који могу да донесу напредак и просперитет. Константне кризе сасвим извјесно доводе до назадовања друштва и онемогућавају његов напредак – закључује Антић.