Сарадња са групом истраживача из Пољске  започела је сасвим неформално, прије три године, када је етномузиколог Софија Вучићевић запратила њихове пројекте на друштвеним мрежама. Привукла ју је њихова жеља да забиљеже и промовишу традиционалну музику Балкана. Потом је услиједио и први сусрет – прошле године у  сјеверном дијелу Републике Српске, када им је Вучићевићева помогла у организацији теренског снимања. Након тога су Зосија Зубрувска, Мачек Шарна, Кацпер Сијековски, на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, представили свој пројекат „Balkan Polyphony“.

У разговору за портал „Катера“ Вучићевића је рекла да су кроз разговор договорили наставак сарадње, која се односила на организовање теренских снимања у различитим дијеловима Републике Српске, а све са циљем очувања, његовања и промоције нематеријалног културног насљеђа.

Ове године, фокус је био на Сарајевско-романијској регији, а како наша саговорница наводи посебну пажњу Пољака привукло је старије сеоско двогласно пјевање у облику хетерофоније и хетерофоније–бордун, односно полифоних облика друге категорије уз које се везују термини ''пресијецање'' и ''свођење''.

- Ово пјевање представља мелопоетску форму са устаљеним напјевима које је препознато као елемент нематеријалног културног насљеђа - романијска кајда. Она се налази на листи нематеријалног културног насљеђа Републике Српске од маја 2025, што додатно валоризује значај тог елемента - појаснила је она.

Вучићевићева не крије да је Пољаке одушевила и сама чињеница да се овај облик пјевања сачувао у изворном стилу.

- Они су углавном биљежили старију и новију традицију на другим просторима, а овдје су наишли на нешто сасвим другачије. Пољаци су врло талентовани извођачи традиционалне пјесме, па су, уз моју помоћ, савладали једноставнији облик романијске кајде – навела је она.

Теренско снимање трајало је три дана, од 17. до 19. септембра, а током тог периода гости из Пољске забиљежили су наступе мушких пјевачких група „Гаврило Принцип“ из Источног Старог Града, „Пријеђел“ из Фоче, „Томо Боровина“ са Гласинца код Сокоца, као и женске пјевачке групе КУД-а „Романијска врела“ из Мокрог. Поред пјевања, истраживачи су снимили и гусларе, свирање на двојницама, здравице, а међу најзначајнијим је био наступ чувеног гуслара Косте Плакаловића.

- Посебно бих издвојила групу „Пријеђел“ из Фоче. Чине је веома млади момци који изводе старе облике пјевања са Романије, али и из Херцеговине и сјевера Црне Горе - истакла је Вучићевићева.

Према њени ријечима, сама чињеница да постоји све већа свијест о значају традиционалног пјевања и музике међу локалним становништвом даје додатни подстицај свима нама.

Оно што је у почетку изгледало као обична размјена искустава о традиционалној музици, временом је прерасло у заједнички рад на очувању нематеријалног културног насљеђа Балкана.

Пројекат „Традиционална музика Балкана“ настао је 2018. године, када су пољски студенти први пут отпутовали у Динарске планине у Хрватској са жељом да науче пјесме на самом извору.

- Вјерујемо да је то најбољи начин – јер пјесма није само текст и мелодија, већ и контекст у коме је настала. Од тада редовно путујемо у регион, а свијест о томе да ове пјесме могу нестати подстакла нас је да покренемо пројекат - рекли су за наш портал Зубрувска и Сијековски.

Његов циљ је да заштити јединствене технике пјевања и представи их широј публици, те да прикупи, сними и дигитализацију традиционали фолклор Балканског полуострва.

- Желимо да створимо архиву која ће бити доступна и истраживачима и музичарима, али и свима који воле традиционалну музику – навели су они.

Истичу, посебно их привлачи то што традиционална музика носи у себи причу, историју и емоцију једног народа. Пјесма им омогућава да осјете дух мјеста, да чују како су људи некад живјели, радовали се и туговали.

Њима то није само звук – то је начин да се повежу са културом и људима.

- Имали смо прилику да радимо на терену у више региона, почев од Далмације, гдје смо први пут чули технику гроцкалице из 1978. године, па све до Поткозарја и сада Романије. Захваљујући сарадњи са Софијом Вучићевић успјели смо да дођемо до пјевача до којих није лако доћи. Током посљедње експедиције, за три дана смо снимили око 50 пјесама, од романијске кајде до најстаријих врста пјевања уз гусле. У наредном периоду наставићемо да ширимо истраживања и планирамо још снимања како бисмо што више овог богатства сачували - наглашавају истраживачи.

Наши саговорници су потврдили да је музичка традиција Балкана невјероватно разноврсна, али да и упркос томе повезује различите народе овог поднебља кроз сличне мелодијске моделе, ритмове и технике пјевања. То показује колико су културе овог региона испреплетане и колико музика може бити мост између људи.

Сви учесници су се сложили да их је задивила разноврсност и богатство локалних напјева – од романијске кајде до старих облика пјевања као што је бројакавица и пјевање уз гусле.

Истичу, сусрети са пјевачима били су веома инспиративни и још једном су их увјерили колико је важно биљежити ове пјесме, док су још живе у усменој традицији.