У мјесту Јањила на Петровачкој цести служен је парастос и положени вијенци код спомен-крста, гдје је хрватска авијација прије 28 година током војно-полицијске акције "Олуја" бомбардовала српску избјегличку колону.
Парастос српски страдалницима је поред спомен-обиљежја и будућег комплекса са капелом у Јањили код магистралног пута Босански Петровац-Кључ служио архимандрит Варнава Дамјановић уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије бихаћко-петровачке.
Одавање почасти убијеним у Погрому "Олуја" организовао је Документационо-информационог центра "Веритас", чији је директор Саво Штрбац био међу оним који су присуствовали парастосу.
Невино страдалим на Петровачкој цести почаст су одале бројне делегације међу општине Дринић и Босански Петровац, Борачке организације Републике Српске и моногих општина, делегација Документационо-информационог центра "Веритас", ратни ветерани из Рибника, али и монги Личани.
Фото: srna.rs
Штрбац је раније рекао за Срну да су на Петровачкој цести убијени невини цивили у избјегличкој колони која је ишла из Лике и сјеверне Далмације.
Према подацима "Веритаса" приликом бомбародвања хрватска авијација на лицу мјеста убила је десеторо људи, међу којима је четворо дјеце, дјевојка од 20 година, а неколико десетина Срба је тешко рањено, након чега је двоје је подлегло.
Штрбац је навео да је најтрагичнија судбина Ведране Стијеље која је на Петровачкој цести изгубила мужа и свекра, била рањена и она и њена ћерка од три године.
Према његовим ријечима, Ведрана се породила у новосадској болници и умрла на порођају, а љекари су рекли да је једини разлог смрти шок који је доживјела.
Тридесетједногодишња Александра Стијеља родом из Заграда код Бенковца каже да је "Олуја" злочинска акција у којој су убијени њен отац и дјед, док је мајка након порођаја умрла од посљедица рањавања.
- Након испаљених ракета на Петровачкој цести 7. августа 1995. године, које су усмртиле 10 људи на лицу мјеста, међу њима и мог оца Мирка и деда Бранка, испалили су и рафалну паљбу по цивилима. Тад смо мама, брат и ја били рањени, али и још доста народа - присјетила се она.
Стијеља је навела да је њена мајка преминула од посљедица рањавања на Петровачкој цести.
- Мама је умрла након порођаја од посљедица рањавања и огромног стреса који је преживјела тих дана. Родила је моју Тању живу и здраву. Нас троје смо данас одрасли људи који потврђују да је `Олуја` злочиначка акција, разлог за упалити свијећу и помолити се за настрадали и прогнани народ изнова - истакла је Стијеља.
Она је подсјетила да нико није одговарао за страдање српског народа на Петровачкој цести.
- Нико никад није одговарао за смрт тих људи. Истина је болна и некима ће засметати, али је истина и ја ћу је понављати док сам жива - навела је Стијеља.
Погром Срба у "Олуји" почео је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима "Веритаса", током "Олује" протјерано је више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.
Међународни суд правде је у пресуди из Фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала сва обиљежја геноцид.
