Производња млијека у општини Рогатица и откуп преко мљекаре „Пађени“ расте из године у годину. Потврда за то су подаци из Одјељења за локални развој, привреду и друшзвене дјелатности општине према којим је одавде током 2015. мљекари у Билећи испоручено 425.877 литара да би прошле, 2019. Испорука прешла милион литара.

Значајан допринос у томе дао је и Радомир Ћебић (44) из Загановића код Рогатице. Он је 2014. године мљекари испоручио непуних 10.000, а прошле чак 59.072 литра и ушао у ред највећих произвођача у општини одакле долази ријека млијека високе екстра класе.

Откуд овако велики скок, питали смо Ћабића који се производњом млијека бави нешто више од 10 година.

Повећао сам број грла и поправио пасмински састав крава, слиједио је кратак одговор уз дужно појашњење.

Са производњом млијека почео сам се бавити прије десетак година. У штали сам тада имао највише до три краве, а данас их имам скоро 20, од чега, засад, 15 музних међу којим је највише сименталки, али и пет црно-бијелих (холштајн расе), које дају и до 40 литара млијека на дан са најстаријом која има само 7 година, прича Радомир, а потврђује супруга Свјетлана која је „главна и одговорна“ за шталу и млијеко, док се муж брине да обезбиједи храну у чему предњачи сијено са преко 3000 бала, а ту су још тоне силаже од кукуруза и концентрата.

И у ово зимско вријеме, када је добар дио крава пред телење, Свјетлана сваки други дан мљекари испоручи у просјеку 150 литара млијека највеће екстра класе. Љети у вријеме пуне лактације највећег броја крава то је дупло више и више, а моје искуство је да без силаже нема млијека, казује она уз напомену да у шталу, да би намирила краве, свако јутро улази нешто прје шест а излази од пола девет до девет часова. За мужу крава користи електричну музилицу а млијеко „лагерује“ у лактофризер који се налази непосредно уз шталу у коју је доведена вода у појилице до сваког веза за краву.

Намирити шталу, казује још Свјетлана, уз јутарњу мужу крава, прије свега значи очистити је од ђубрета и положити кравама. Почињемо саилажом, а завршавамо са сијеном. И тако из дана у дан ево већ преко 10 година. Десна рука су ми моја дјеца – син Раде (19), који иако студент не бјежи од штале. Ту је и кћерка Марија (18) средњошколка, али и друга кћерка Радмила (12) и најмлађи, мезимац, син Павла (9), који није у штали само кад је у школи.

Наравно, ту је и глава породице Радомир од кога је све почело. У штали је кад год не ради неки други, за кућу важнији, посао. С времена на вријеме Ћебићи ангажују и по неког радника сезонца, којих је све мање јер, казују они, мало их је који хоће да раде шталски посао.

Мој посао, прича Радомир, је да на вријеме и у довољним количинама обезбиједим хране за шталу. Засад је обезбјеђујем са око 7 хектара властитог земљишта и осам хектара које узимам у закуп – од општине један и приватника 7 хектара.

Да могу доћи до више земље из закупа у околини Рогатице за љетну пашу и производњу силаже у мојој штали било би још најмање 20-так грла. Овако, остајемо на постојећем броју и ми смо задовољни. У кућу начисто дође једна солидна плата и може се живјети.

Радомир и Свјетлана имају само ријечи хвале према мљекари „Пађени“. Оно што откупе, уредно и на вријеме плате. Још кад би садашњих 62 фенинга откупну цијену подигли бар за десетак, било би боље. Овако, да није подстицаја од државе, произвођача не би било нигдје, казују они.

И држава, сматрају Ћебићи, уредно шаље подстицаје. Проблем је што се и та помоћ смањује. Са почетних 30, смањана је на 25 фенинга и сада је литар млијека екстра класе, какво је код нас, 0,87 марака. То је исувише мало у односу на труд и трошкове који прате тај литар млијека у процесу производње и на путу до наплате.

Награде и друга признања

Радомир и његове краве су већ 15 година присутни на традиционалној пољопривредној изложби у Рогатици. Већ са првим појављивањем на овој сморти пољопривредног достигнућа Радомир је понио награду и диплому да би их временом сакупио скоро 20. Међу њима је 7 првих награда и исто толико других.

Пошто сам излагао само једно или два грла, толико сам добијао и награда. Да сам излазио са више грла, било би и више награда јер моје краве и јунице су увијек за награду, рече Радомир.