На психички развој личности утиче свака несигурност, уз низ других фактора, а прве промјене почињу са тихом изолацијом и издвајањем из друштва, рекла је Срни специјалиста медицинске психологије Снежана Самарџић из Специјалне болнице за психијатрију на Сокоцу.

Самарџићева је истакла да је породица најзначајнији фактор за развој личности, док нешто удаљенији средински фактори имају посредан утицај.

Код особе која одраста без повјерења и блискости у породици касније се развија дистанцираност, неоповјерљивост и неемоционалност и због тога своју околину доживљава као несигурну и непријатељску, те долази до развоја препсихотичне личности.

"Морамо да узмемо у обзир и неке друге `срединске догађаје` из времена одрастања личности, који превазилазе способност суочавања са доживљајима какав је губитак родитеља у дјетињству и раној младости, као и родитељско занемаривања или злостављање, али и догађаје који погађају цијелу породицу, као што је рат", навела је Самарџићева.

Она се бавила овом темом, те је и њен докторат заснован на породичној динамици и везан је за психотичне поремећаје, па се, како је навела, показало да је код највећег броја пацијената које прати патолошко породично окружење оно и било узрок настанка поремећаја.

Према њеним ријечима, прве промјене у понашању код духовно обољеле особе почињу са тихом изолацијом и издвајањем из друштва или са упадљивим понашањем и импулсивним и неконтролисаним поступцима, што зависи од структуре личности и болести.

У неким случајевима, појаснила је, код психички обољелих лица може помоћи психотерапија, а у некима може да одмогне, што зависи од начина приступа пацијенту и искуства психијатра и психолога.

- Само стручна особа из области психологије и психијатрије може препознати колико се може помоћи психички обољелој особи и на који начин - нагласила је Самарџићева.

Указала је и да је њено искуство од 35 година у праћењу стања душевно обољелих особа показало да је у великом броју случајева веома тешко предложити породици да њихов сродник са психичким тегобама треба да иде доктору, јер се тешко мире са тим и негирају болест из више разлога.

- На срећу, више није срамота отићи код психолога и психијатра, па знатан број породица тражи помоћ - рекла је Самарџићева.

Самарџићева, која је и ванредни професор, тврди да је младим људима данас психологија веома интересантна наука и да се због тога радо за овај позив опредјељују на факултетима.

Подсјетила је да је Специјална болница за психијатрију на Сокоцу наставна база за студенте филозофских факултета Универзитета у Источном Сарајеву и у Бањалуци и Универзитета за пословни инжењеринг именаџмент из Бањалуке.