Од 2002. до краја 2024. године за уклањање заосталих минско-експлозивних средстава и чишћење минских поља потрошено је чак 875,5 милиона марака.
Истакли су ово за "Глас Српске" из Центра за уклањање мина (БХМАЦ), након што је у јавности отворено питање колико у БиХ још има заосталих мина и посљедње несреће која се прије пар дана десила у насељу Хоџићи код Добоја, када је у минском пољу несрећно настрадао младић Мехмед Хасанамиџић (19), а што је болно подсјетило на овакве и сличне опасности које пријете деценијама након рата.
Према званичним подацима у БиХ и након 30 година од завршетка рата постоје још око 822 квадратна километара површина под заосталим минама, што представља 1,60 одсто у односу на укупну површину БиХ. Под директном угроженошћу од тих експлозивних средстава налази се чак 93.000 људи. Када је у питању црни салдо - од завршетка рата па до 2024. страдало је више од 1.780 особа, од чега 625 смртно, а међу њима је и 53 деминера. Из ових података се може видјети и да је од укупне броја смртно страдалих од заосталих мина било доста дјеце, чак 14 одсто, а жена 10.
Према ријечима надлежних из овог центра, поменута свота новца утрошена на деминирање је и већа, али они немају те податке за период од 1996. до 2001. године, уз опаску да је тада деминирање било финансирано од стране САД и Свјетске банке. Када је у питању други, каснији период из овог центра су навели да су од наведеног износа од 875,5 милиона марака домаће институције обезбиједиле око 409 милиона марака, а остатак новца донатори и разне међународне организације.
Међу највећим донаторима били су САД, Њемачка, Норвешка, Јапан, Шведска, али, како су истакли, не треба занемарити ни остале земље које преко ITF Enhancing Human Security финанцирају деминирање и тако доприносе да БиХ у цијелости буде очишћена од минске опасности. Додали су и да су поред наведених донатора велики допринос дале и међународне организације: УНДП, Европска унија, УНИЦЕФ, Комитет црвеног крста, ЕУФОР као и невладине организације.
Када су питању даљи планови и из БХМАЦ-а су навели да, када је у питању ова година, овај центар има буџет од 8,48 милиона марака који ће бити утрошени кроз два програма, планирање и пројектовање противминског дјеловања и осигурање квалитета противминског дјеловања. Додају и да ово нису једина новчана средства која ће бити утрошена за ову намјену. Наводе и да су у буџету институција БиХ, односно буџетском захтјеву за 2025. годину Министарства одбране, затражена финанцијска средства у износу од 1,99 милиона марака, као и додатна од 2,48 милиона кроз анекс буџетског захтјева. Такође, како су додали, за активности противминског дјеловања Федералне управе цивилне заштите планирана су средства у износу од пет милиона, а када је у питању Цивилна заштита Републике Српске - 3,67 милиона.
Поред тога инструментом претприступне помоћи планирана су новчана средства у укупном износу од 10 милиона евра. У плану је да овај пројекат буде реализован у наредне три године. Његова имплементација је кренула још 2024. године кроз почетак извођења операција од стране Федералне управе цивилне заштите и Републичке управе цивилне заштите РС. У плану је да током ове години почне реализација 11 пројеката - уклањања минско-сумњивих подручја.
Чишћење Саве
Према ријечима надлежних из Центра за уклањање мина БиХ у оквиру Инвестиционог оквира за западни Балкан планирана је и реализација пројекта управљања водама међу земљама у сливовима ријека Саве и Дрине, а што подразумијева и деминирање десне обале ријеке Саве, као првог предуслова за било коју врсту активности на тој ријеци. Финанцијска вриједност овог пројекта износи око 8,16 милиона евра.
