Суд БиХ потврдио је оптужницу против Амела Исића за злочине почињене над Србима у фочанском селу Јошаница и околним засеоцима крајем 1992. године.

Против Исића је потврђена оптужница за злочин против цивилног становништва, организовање групе људи и подстрекавање на чињење кривичних дјела геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина, те повреде закона или обичаја рата, јавља Бирн.

Из Тужилаштва БиХ раније је саопштено да се Исић терети да је 1992. године, у својству припадника батаљона "Ватра" Вишеградске бригаде тзв. Армије БиХ, учествовао у нападу на село Јошаница и околне засеоке, настањено углавном цивилним становништвом српске националности, при чему је убијено 56 лица српске националности, десет лица рањено, а куће и помоћни објекти уништени и запаљени.

Исић се терети да је с другим припадницима тзв. АБиХ лично и директно учествовао у убиствима више жртава у нападнутим селима.

Исић је, према информацијама из Тужилаштва, држављанин БиХ и Шведске.

Наводе оптужнице Тужилаштво ће доказивати позивањем око 160 свједока, стручног вјештака и прилагањем више стотина доказних материјала.

За злочине у Јошаници тренутно се у Суду БиХ води поступак против 13 бивших команданата и припадника тзв. АБиХ.

У фочанском селу Јошаница и његовим засеоцима на данашњи дан прије 32 године припадници такозване АБиХ убили су 56 мјештана српске националности.

Добро наоружане и бројне муслиманске снаге ушле су 19. децембра 1992. године из правца Горажда у залеђе српских положаја и, палећи све пред собом, на кућном прагу док су се спремали да сломе славски колач, масакрирале српске жене, старце и дјецу.

Десетак заселака Горње Јошанице у општини Фоча избрисано је са географске карте, попаљене су, не само куће, већ и помоћни објекти, уз нејач убијана је и стока, а гдје су то стигли, злочинци су чак посјекли и стабла воћака.

Жртве су убијали на веома свиреп начин, често хладним оружјем. Злочинци су једном мјештанину моторном тестером одсјекли главу, а многе жртве су спаљене и изгорјеле у својим кућама.

Међу убијеним је била 21 жена, као и троје дјеце млађе од 11 година.

Најмлађа жртва је двогодишња Данка Тановић, а убијени су и седмогодишњи Дражен и његова десетогодишња сестра Драгана.

Најстарија жртва у овом покољу био је деведесетогодишњи старац Раде Пљеваљчић.

Убијени су десетогодишња Драгана Вишњић, њен три године млађи брат Дражен и двогодишња Данка Тановић.

Драгана и Дражен страдали су заједно са мамом Олгом /31/, татом Драгољубом /39/, стрицем Миланом /33/, баком Зорком /64/ и дједом Вукадином Вишњићем /64/.

Уз двогодишњу Данку Тановић, убијени су и њена мајка, бака, прабака, тетка и ујак.

Данкина мајка Зора Вишњић имала је 22 године, а страдали су и двије године старија њена сестра Ранка и двадесетогодишњи брат Влатко Вишњић, њихова мајка Гоја /44/ и Гојина мајка Стојка /64/.

Убијено је 16 Вишњића, девет чланова фамилије Кулић, по пет у фамилијама Грујичић и Благојевић, затим четворо Давидовића, по троје Јегдића, Пљеваљчића и Стојановића, двоје Мићевића и Ивановића, те по један члан из породица Шкипина, Стевановић, Јагодић и Тановић.

Суђење припадницима тзв.  АБиХ, који су оптужени за овај злочин, почело је у фебруару ове године.