Гаравог лица и руку, али срца чистог као суза димњачари Маринко Цвјетковић Прашко из Петрова и Демир Халимић Димко из Зенице заједно чисте димњаке и доносе срећу у домаћинства широм земље, дајући тако примјер да је изнад свих подјела најважније само бити човјек.

Прашко (26) и Димко (30) су најмлађи димњачари у БиХ. Иако је један из Републике Српске, други из ФБиХ, за њих ентитетска граница не постоји. У тренутку када смо се њима договарали о причи за “Глас Српске” чистили су димњаке у Универзитетском клиничком центру (УКЦ) РС.

Маринко прича да му је жеља била да постане полицајац. Завршио је средњу економску школу, а у међувремену постао и фудбалски судија.

- Више пута сам конкурисао за полицајца, али није се дало. С обзиром на то да станујем у згради гдје је махом старије становништво, комшија који је чистио димњаке остарио је и удебљао се и није се више могао провући кроз отвор па сам ја прискакао у помоћ, као најмлађи и најспособнији. Тако сам стекао прве муштерије. Чистио сам куглом и четком, а потом сам кренуо у потрагу да нађем искуснијег колегу који ми може помоћи и тако сам путем огласа нашао Демира - испричао је Маринко.

Са Димком сарађује већ двије и по године. Гдје год не може један сам, иду заједно. Један на другог увијек могу рачунати.

У њиховој, како каже, димњачарској причи, много је посла, али и радости.

- Ни колегу Демира, а ни друге људе не гледам по боји коже, националности или вјери, гледам да ли је неко човјек или није, ако је добар према мени, и ја сам још бољи - истакао је Маринко. У димњацима, каже, нађе свашта, од пацова, до кугле или шешира које су загубили неки димњачари.

Како се у народу вјерује да димњачар доноси срећу и да се треба ухватити за дугме када димњачар наиђе, Маринко прича да је имао ситуацију у једној пекари у Дервенти када дјевојка која је ту радила није престајала да се смије од среће и да тражи има ли игдје дугме на одјећи. Иако се људи хватају за дугмад желећи да им димњачари донесу срећу, у шали прича, за његово срце ухватила се супруга Тања, која му је највећа подршка.

Са нешто већим искуством и једнаком пожртвованошћу димњаке већ шест година чисти и Демир, Зеничанин који је једно вријеме био запослен у Оружаним снагама БиХ. Како минимална плата није била довољна за нормалан живот, одлучио је да покрене властити бизнис.

- Маринка и мене веже посао који радимо и најлакше нам је када има пуно посла да то урадимо заједно - казао је Демир.

Нагласио је да би волио да њих двојица буду примјер онима који руководе БиХ, да се оставе подјела и да сви заједно градимо бољу будућност за нас и нашу дјецу. И он са осмијехом додаје да гдје год прођу крајичком ока примијете како се људи осмјехују и хватају за дугме.

- Ми заиста доносимо срећу у домове, јер отклањамо узроке који могу довести до тога да изгори кућа или неко настрада - поручио је Демир.

Раде и ноћу

Маринко Цвјетковић је казао да је доступан 24 часа седам дана у седмици.

- Често ме зову и ватрогасци ноћу када избије пожар на димњаку. Ово вријеме, пред сезону гријања имамо пуне руке посла. Не радимо са крова већ кроз најнижи отвор на димњаку уз помоћ ротационих четки, бушилице и усисивача. Не зависимо од временских услова, а само у изузетним ситуацијама пењемо се на кров - испричао је Маринко и додао да им је нелојална конкуренција, односно они који раде овај посао илегално, највећи проблем.

Пише: Милијана Латиновић