Вода је извор живота и један од његових основних чинилаца, што потврђује и чињеница да готово 70 одсто површине планете Земље, као и око 60 одсто човјековог организма чини управо вода. Због тога је њену равнотежу и у околини и у организму изузетно важно одржавати. Равнотежа у процесу хидратације окосница је правилног рада виталних органа, тако да свако њено нарушавање, било да је ријеч о дехидратацији или тровању водом, може имати озбиљне посљедице на здравље и живот човјека.
Дехидратација
Дехидратација подразумијева прекомјеран губитак тјелесне течности, а најчешће се јавља усљед инфекција (пролив и повраћање), претјераног знојења или премалог уноса течности. Један од првих знакова дехидратације је осјећај жеђи као јасан сигнал тијела за хитну хидратацију, а свој организам у том тренутку можете замислити као напола издуван балон. Циљ правилне хидратације је да се не дозволи осјећај жеђи и током цијелог дана тијелу обезбиједи довољан унос течности.
Колико воде треба уносити током дана?
Више је начина на које се може одредити индивидуални препоручени дневни унос течности у односу на узраст, тјелесну масу, здравствено стање, интензитет физичке активности, годишње доба и друге чиниоце. Ипак, када је ријеч о здравој популацији, односно појединцу, "Institute of Medicine" поставља један од најбољих модела правилне хидратације под називом "осам чаша воде на дан". Ова препоручена количина воде подразумијева 1,5 до два литра на дан, што је просјечна потреба за течношћу код одраслих особа.
Код хидратације није важна само количина и врста течности, већ и правилно приступање њеном уносу, јер ће само тијело које се правилно хидрира моћи оптимално да спроводи све своје метаболичке процесе. Зато се препоручује да се у периоду од девет до 21 час попије око пола литра воде на свака три сата, односно укупно око два литра.
Свима који се баве било каквом физичком активношћу, раде теже физичке послове или се појачано зноје у љетним мјесецима, биће потребно да уносе и нешто већу количину како би се надокнадила изгубљена течност. Управо у ситуацијама када је потребан повећан унос течности у организам, многи претјерају са уносом воде. Наиме, у овим случајевима, поред губитка воде, долази и до губитка електролита, а претјераним уносом воде тијело се додатно "испира", што доводи до тзв. тровања водом.
Одличан извор течности пружа и "мокра храна", као што су млијеко и ферментисани млијечни напици, нарочито када је реч о хидратацији код дјеце.
Уживање у расхлађеном воћу значајно доприноси уносу течности у организам, па тако једна кришка лубенице (300 г), двије кришке диње или један велики краставац могу замијенити једну чашу воде (250 мл).
Са друге стране, једна цијела папаја у себи садржи чак пола литра воде. Као алтернатива класичној конзумацији, воће, попут брескве, диње, лубенице, лимуна, јагоде или боровнице у облику залеђених коцкица може се искористити за припремање ароматизоване воде без додатних шећера, а она је богата витаминима и минералима.
Газирана пића или не?
Проблем са газираним пићима је што она на почетку пружају осјећај "гашења" жеђи, јер CO2, који је присутан у њима, надме желудац стварајући осјећај напуњености, али због тога се попије много мања количина течности од оне која је потребна за хидратацију организма. Када је ријеч о кафи и алкохолним пићима, она имају диуретски ефекат, што их чини "течношћу без течности", па се тако уз њихову конзумацију увијек савјетује и чаша воде.
