Ја сам остао на мјесту, отац је пошао да се врати кући, али су га муслимани убили у близини наше куће на удаљености од 100 метара.
Када су га убили из ватреног оружја ставили су га на тракторску приколицу и покушали да запале тијело. У тренутку када је отац убијен, мајка, сестра и брат су пошли из куће с намјером да бјеже према Дрини да се спасавају и када су пролазили кроз гаражу, која је у склопу куће, муслимани су убили мајку и сестру из ватреног оружја, а брата одвели у непознатом правцу.
У овим ријечима сажета је трагична судбина Цветка Ристића, тог 16. јануара 1993. године, петнаестогодишњака који је у трен ока остао без најмилијих, а чија је исповијест трајно сачувана у публикацији "Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата" Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Цветко је, тог кобног јутра са оцем Новаком, отишао до артиљеријских положаја српских територијалаца недалеко од њихове куће. У породичној кући остали су Цветкова мајка Иванка, сестра Митра (19) и брат Мићо (16).
Отац је одлучио да се врати кући како би их извукао на сигурно, али су сви страдали.
- Тијело Миће Ристића до данас (2023. година) није пронађено – пише у "Атласу злочина".
Послије заузимања ширег рејона села Кравица 7. јануара 1993. припадници тзв. Армије БиХ су контролисали велико подручје све до Скелана на југу. Фактички, једина два мјеста под српском контролом у том крају још су били Братунац и Скелани. Међутим, нашли су се у незавидној позицији.
Њих је, записано је у "Атласу", повезивао пут, непосредно уз Дрину, али је био у лошем стању, а након што су непријатељске снаге крајем 1992. заузеле братуначка села Бјеловац, Факовиће и Бољевиће, био је у домену ватре те се и није користио тако да су обја мјеста доведена у полуокружење.
- Једини спас Србима из Скелана био је да се домогну моста, пређу Дрину у Бајину Башту. То су знали и припадници тзв. Армије БиХ, нарочито, јер су акцију предводили, како је свједочио и Насер Орић, дојучерашњи мјештани Скелана на челу са Ахмом Тихићем – наведено је у публикацији.
Орић је, како пише, истражиоцима МКСЈ покушао објаснити да је тај мост остављен цивилима за извлачење.
- Међутим, чињеница да су одмах на брду изнад моста снаге тзв. Армије БиХ заузеле положај одакле су дјеловале по мосту и свим прилазима истом јасно говори да је намјера била да се онемогући бијег српским цивилима у СР Југославију и да се што више Срба убије. Тако су, упркос Орићевим наводима, 16. јануара 1993, током напада на Скелане биле три засједе. Једна у Калиманићима, друга у Даљегошти и једна одмах изнад моста у Скеланима - стоји у публикацији центра.
Напад на Скелане почео је у четири часа и 30 минута, 16. јануара. Нападом из правца Кушићи - Жабоквица командовао је Орић, из правца Костоломци – Ћосићи Зулфо Турсуновић, док је, према наводима центра, онај из правца Калиманића предводио Един Алић.
Приликом бијега ка Бајиној Башти хицем у главу је погођен Александар Димитријевић. Петогодишњак је преминуо на лицу мјеста, а од посљедица рањавања тог истог дана је након неколико мјесеци на ВМА у Београду преминуо његов рођени брат Радислав, дјечак од свега 11 година.
Код централног споменика у Скеланима у петак је служен парастос за 305 српских цивила и војника из тог и сусједних села, од којих су 69 муслимански ратници убили 16. јануара 1993.
Свједоци наводе да је, настављајући етничко чишћење средњег Подриња и уништавање свега српског, започето у априлу 1992. када су јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића напале српска села око Скелана.
Двије трећине страдалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце, а мост на Дрини, једини спас, постао је српско стратиште.
За бројне масовне злочине над Србима у Подрињу, па и за ове у Скеланима, нико није одговарао, а нису били обухваћени ни оптужницом против Орића у процесу пред Судом БиХ који је окончан његовим ослобађањем.
- Муслимани су у три села у околини Сребренице убили 600 српских цивила. Срамота је Суда и Тужилаштва БиХ што за такав злочин до данас нико није одговарао. Знамо да су муслимански зликовци починили геноцид. Геноцид је када убијете дјецу од пет и 11 година, када Ранкића набијете на ражањ и печете лет-лампом, када судији Слободану Илићу вадите очи, то је геноцид – изјавио је у петак потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић.
Подсјетио је да су Срби осуђени на укупно 1.400 година затвора, а Бошњаци на само 60.
- Нека сви одговарају за ратне злочине, али нека одговарају и они. Знамо да је у Кравици убијено у једном дану 49 људи, овдје на овај дан убијено 69, а више од 365 рањено - рекао је Ранкић.
Слијепо правосуђе
У Скеланима је у петак био и предсједник СНСД-а Милорад Додик. Подвукао је да је у једном дану убијено 30 одсто становништа тог мјеста што не смије бити заборављено. Убити 30 одсто становништва једног мјеста могу, како је навео, само злочинци, наводећи да је такве предводио и командовао им Насер Орић.
- Као људи не смијемо да заборавимо страдање у којем су убијана и дјеца само зато што су Срби и што су православне вјере. Морамо да се подсјетимо да су бирали да убијају Србе када су наши празници - рекао је Додик и нагласио да слијепи странци и политички мотивисано правосуђе у Сарајеву не примјећују злочин над Србима у Скеланима.