Сутра је други дан хришћанске жалости, након Великог петка када је Христ разапет на Голготи. Велика субота је празник посвећен успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад. Православна црква вјерује да је Христос тог дана био у гробу Телом, а да је духом био у Аду. Велика субота је дио страсне седмице и уводи у Васкршње празнике.
Јутрење Велике суботе у новије вријеме не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред симболичним Христовим гробом, уз кађење и држање свијећа, врши се слика Христовог погреба.
Слави се побједа Христова над смрћу и први пут се сазнаје да је ово благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав, преблагословена субота. У њој је Спаситељ уснио, уз Његово обећање да ће Васкрснути у трећи дан.
Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, боје јаја, по правилу изјутра обавезно прије изласка сунца. У Хомољу се мијеси колач – васкршњак – окићен босиљком, као и мањи колачићи. На Велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.
Најраширенији назив за данашњи празник је Велика субота, али се у неким крајевима овај дан зове и Страсна субота, Завалита субота, Црвена субота и Дугачка субота. Сви ови називи подсећају на дуге Христове мука на распећу.
