Измјене Закона о пензијско-инвалидском осигурању (ПИО) требало би да се нађу пред посланицима Народне скупштине Републике Српске у другој половини ове године, а једна од новина која би могла да буде у новом законском рјешењу је и та да насљедници породичне пензије могу да буду запослени.

Фонд ПИО је још прошле године на адресу Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС доставио преднацрт измјена и допуна поменутог законског рјешења.

- Може се очекивати да тамо гдје се стало прошле године наставимо већ од марта. Такође, из званичних институција Српске поручено је да је потребно размислити и о повећању старосне границе и пратити све оне државе у којима пензијски системи почивају на принципима генерацијске солидарности. То је једна неминовност како би се продужио радни вијек, а на неки начин и ублажио недостатак квалификоване радне снаге - рекао је “Гласу” директор Фонда ПИО Младен Милић.

Навео је и да Српска има близу 9.000 пензионера који раде, а који имају статус корисника права на старосну или инвалидску пензију.

- Тражили смо да се то дозволи и свим корисницима права на породичну пензију. Највећи број корисника права на ту пензију односи се на удовце и удовице. Постоји потреба да и они побољшају свој животни стандард. Оне који су способни и желе да раде треба ангажовати на пуно или получасовно радно вријеме - нагласио је Милић.

Сматра и да тренутна немогућност запослења или заснивања радног односа пуно штети корисницима права на породичну пензију, односно средњошколцима и студентима.

- Законом о раду дозвољен је рад са навршених 15 година. Они би се током распуста и ферија могли ангажовати на разне послове, као што су подјела промотивног материјала, те у неким угоститељским објектима на пословима касира и помоћних радника. Тако би поред породичне пензије за преминулог оца или мајку могли бити запослени и тиме побољшати свој буџет - навео је Милић.

Навео је да увођење ових измјена у Закон о ПИО не захтијева додатна новчана средства.

- Наш приједлог је да сви корисници права на породичну пензију, једноставно као и сви корисници права на старосну или инвалидску пензију, имају право да заснују одређену врсту радног односа у складу са Законом о раду, а да им се при томе не обуставља исплата породичне пензије. Тај наш приједлог у преднацрту измјена Закона о ПИО је прихваћен - поручио је Милић.

Такође, додао је да је једна од измјена коју су предложили, а која не захтијева додатна средства, и то да осигураник не мора бити ван статуса осигураника у тренутку подношења захтјева за остваривање права на пензију.

- Таква правила су у ЕУ, а с обзиром на то да смо ми на неком путу, потребно је да усклађујемо рјешења и у том правцу. Већ неколико година имамо ситуацију да корисници права на старосну и инвалидску пензију истовремено имају и заснован радни однос. Онда се поставља питање, зашто они морају прекинути радни однос да би поднијели захтјев и да би се два или три дана након подношења захтјева поново могли запослити. То једноставно није потребно. Такође, има и неких нових шифри осигурања које треба да буду унесене у ново законско рјешење, али све су то техничка питања -нагласио је Милић.

Ресорни министар Данијел Егић рекао је за “Глас” да су у плану рада Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС ове године предвиђене и измјене и допуне Закона о ПИО.

- Измјене тог законског рјешења кандидовали смо ка Влади и план је да се у трећем или четвртом кварталу ове године та тачка нађе пред посланицима -поручио је Егић.

Зрели за реформу

У документу оквирног буџета РС за период од 2025. до 2027. године наведено је да је реформа пензијског система која је спроведена 2011. дала значајне резултате у погледу одрживости пензијског система, у средњем року.

- Међутим, због демографских кретања биће неопходно пажљиво пратити параметре пензијског система, посебно у сегменту адекватности пензија, како би се могло правовремено реаговати на негативне демографске или економске трендове. Будући да, због старења становништва и одласка младих и радно способних, имамо мањи број уплатилаца доприноса, дугорочно ће пензијски систем бити угрожен, а буџетски систем преоптерећен - наведено је у поменутом документу.