Документарни филм "Печат браће Љубавића", редитеља Слободана Симојловића, вечерас је премијерно приказан на Палама поводом 500 година од оснивања горажданске штампарије.
Филм је снимљен у заједничкој продукцији Кинотеке Републике Српске и Радио-телевизије Републике Српске.
Помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић, која је присуствовала премијерном приказивању, навела да ни отоманска власт није успјела да спријечи Србе у очувању језика и писма.
- Штампарија Божидара Горажданина основана 1519. године о којем вечерашњи филм говори, је дио богатог српског и културног насљеђа. Увијек треба наглашавати да је то дио културног и националног идентитета српског народ - рекла је Ћаковићева новинарима.
Према њеним ријечима, српски народ води тешку бору за очување сопственог идентитета, а промовисањем оваквих ствари и богате културне баштине успјева у очувању.
Она је захвалила Кинотеци Српске која је препознала значај ове теме, а познато је да су документарни филмови савршени ресурси за представљање истинитог значаја теме из српске историје.Ђаковићева је додала да ће ресорно министарство и убудуће пружати максималну подршку промовисању културне баштине све с циљем примарног задатка-очувања културног и националног идентитета Српске.
Директор Кинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић рекао је да су филм почели снимати 2018. године након сазнања да се наредне обиљежава 500 година од почетка рада горажданске штампарије која је формирана након Цетињске, те да је то био почетак писане писмености код Срба.
Он је додао да их је пандемија омела у снимању филма, с обзиром да су требали кадрови из Венеције, Румуније, Хрватске, са оних мјеста гдје се започињао рад на довожењу штамаприје у Горажде, а затим и на мјестима гдје се налазе књиге, молитвеници, псалтири.
Лаловић додаје да су тек ове године успјели да монтирају филм на којем има играних сцена, да је веома идентитетски јер говори о великом напору, љубави браће Љубавића, који су донијели штампарију у Горажде, унијели се у све то и оставили писани траг из времена 16. вијека и то у вријеме отоманске окупације.
Према његовим ријечима, филм је важан зато што на тај начин промовишу институцију и покушавају да изађу ван граница Српске и покажу да су способни не само да прикупљају, чувају филмску грађу, већ и да производе одређена дјела која су од националног интереса.
- У овом убрзаном времену запостављамо историју, а треба да будемо поносни оним што су наши преци урадили - поручио је Лаловић.
Он је додао да треба знати да су тадашња Босна и Хум имали штампарију и прије Русије и Србије и да су се ту штампале ћириличне књиге.
Лаловић је рекао да ће након Пала обићи и друге центре у Српске и види школска и студентска омладина и буде поносна на претке.
Педесет година послије генијалног Гутенберговог проналаска, српске штампарије започињу да умножавају књиге из библијске књижевности.
Штампарија Божидара Горажданина и синова представља најстарију и прву институцију културе у Херцеговини.
Прва штампарија на јужнословенским просторима основана је 1493. године на Цетињу. Основао ју је Ђурађ Црнојевић, посљедњи господар Црне Горе. Радила је кратко вријеме због насталих политичких прилика.
У тој штампарији штампана је прва књига на словенском југу Октоих /Осмогласник/ 1493. и 1494. године.
Тридесетак година послије отварања штампарије на Ободу, прорадила је штампарија у Горажду. Штампарију је основао Божидар Љубавић Горажданин, који се, највјероватније, крајем друге деценије 16. вијека старао о манастиру при Храму Светог великомученика Георгија у Доњој Сопотници код Горажда.
Сам храм је припадао под надлежност Милешевске епархије. Он је почетком 1519, а могуће и 1518. године, послао у Венецију своје синове јеромонаха Теодора из Милешеве и брата му презвитера Ђурђа да изуче штампарски наук.
Из предговора Служабнику, прве књиге те штампарије која је завршена 1519. године, зна се само толико да су браћа Љубавићи тамо отишли према налогу Божидара Горажданина, али се не може закључити када су отишли и гдје су изучили штампарску вјештину.
Ђурађ Љубавић умро је током рада у Венецији 2. марта 1519. године и започети посао морао је да заврши јеромонах Теодор.
У име презвитера Ђурађа, његов брат Теодор сачинио је поговорно Мољеније у Служабнику.
Мољеније Теодора Љубавића је, према професору Ђорђу Трифуновићу, прво штампано умјетничко дјело код Срба које враћа живот српској средњовјековној књижевности.
Према мишљењу Дејана Медаковића /Графика српских штампаних књига 15-17. вијека, Београд 1958/, књиге из Горажданске штампарије спадају у најбоља остварења српске старе штампе.
Штампарија Божидара Горажданина пренесена је из Горажда у Трговиште, у Влашку. У Трговишту је Димитрије Љубавић, Горажданинов унук, штампао Молитвеник 1545. године.
