Корона вирус однио је још један живот љекара у Србији, познате нишке докторке Снежане Вељковић.

Отишла је још једна љекарка којом читав Ниш може да се поноси – она није дала велики допринос само медицини (написала је велики број научних радова из области судске медицине) већ и историји. Прошле године приредила је књигу “Казивања љекара о Великом рату” Бранислава Димитријевића, преноси Телеграф.

Али, своја интересовања није само сводила на судску медицину, већ се годинама упоредно бавила и историјом медицине, којој се посљедњих година свог живота максимално посветила. Била је један од најактивнијих чланова Секције за историју медицине Српског љекарског друштва (СЛД) и неуморно је истраживала период Балканских ратова и Првог свјетског рата, пише портал Српска историја.

Др Снежана Вељковић рођена је у Нишу, а студије медицине завршила је на Медицинском факултету у Београду.

По завршетку студија радила је у Институту за судску медицину Медицинског факултета у Београду. Судска медицина ју је била привлачила на један посебан начин и логично је било да управо и заврши специјализацију из судске медицине.

У жељи да усаврши своје знање из судске медицине провела је крајем седамдесетих година 20. вијека једну годину на усавршавању у Њујорку у Канцеларији Главног Медицинског Инспектора и по повратку у Београд одбранила је докторску дисертацију 1980.године.

За редовног професора Медицинског факултета у Београду изабрана је 1994. године, на коме је била и дугогодишњи шеф катедре за судску медицину.

Изузетно је била посвећена настави и зато је била миљеник својих студената. Поред наставе велику пажњу посвећивала је научно-истраживачком раду у области судске медицине. Предмет њених интересовања у оквиру судске медицине били су: напрасне природне смрти, изненадне смрти новорођенчета и одојчета, наркоманија, кривична и стручна одговорност лекара и асфиктичне смрти. И као резултат тих истраживања настала је њена одлична монографија “Насилне асфиктичне смрти”.

Као коаутор учествовала је у писање уџбеника за студенте медицине “Форензичка медицина” (“Форенсиц медицине – теx боок фор медицал студентс”), објављеном на српском и енглеском језику.

За студенте медицине написала је и уџбеник “Судска медицина”, а била је и коаутор многих других уџбеника из медицине. Драгоцене су и две њене изванредне монографије: “Хроника судске медицине у Београду” и “Хроника Медицинског факултета у Београду”.

Ректорат Универзитета у Београду додијелио јој је за њену монографију “Хроника Медицинског факултета у Београду” 2011.године престижну награду из области научног рада – “Веселин Лучић.”