Академик Славо Кукић преминуо је данас након дуге борбе са тешком болешћу.
Славо Кукић рођен је 1954. године у Вињанима, Посушје. У фебруару 1977. године је на Факултету политичких наука Сарајево стекао звање дипломираног политолога, 1983. године на Интердисциплинарном послиједипломском студију Универзитета у Сарајеву титулу магистра друштвених знаности те у новембру 1986. године на Факултета политичких наука титулу доктора социолошких знаности.
Изражавамо дубоко саучешће породици Кукић.
Биографија и академски успон:
Радни вијек започиње 1977. године као стручни сaрадник у СО-е Посушје, потом као руководилац Марксистичког центра, а након тога одлази у образовање. У Средњошколском центру у Посушју је радио као професор, а затим и као директор. Средином 1987. године изабран је на функцију предсједника Извршног одбора СО-е Посушје, а након тога, 1992. године одлази на Економски факултет у Мостару, на којем је у радном односу до одласка у мировину 2018. године.
У звање доцента биран је 1987. године, у звање изванредног професора 1997., а у звање редовног професора 2000. године. У четири мандата је продекан за наставу, у два циклуса водитељ послиједипломских магистарских студија, те у два циклуса водитељ послиједипломских специјалистичких студија.
Наставу из Социологије, Методологије, Понашања потрошача, али и сродних дисциплина, изводи на додипломским, дипломским и послиједипломским докторским студијима више факултета у Босни и Херцеговини и регији – Агрономском, Филозофском, Медицинском те Факултету здравствених студија Свеучилишта у Мостару, Филозофском факултету Универзитета у Задру, Економском и Правном факултету Универзитета у Тузли, Факултету политичких наука и Економском факултету у Бањој Луци, Факултету за туризам и вањску трговину Универзитета у Дубровнику, Економском факултету Универзитета у Сплиту, Докторској школи Универзитета у Осијеку итд.
Овако интензиван ангажман у високошколском наставном раду посљедица је ријетко плодног списилачког рада. Сам или у коауторству потписује 35 књига и студија – међу њима девет уницерзитетских и три средњошколска уџбеника. У улози водитеља или члана експертног тима, потом, потписује и дванаест пројеката из подручја социологије, политологије и економије, а на једном од њих – Early Warning System у БиХ – ради у континуитету пет година. На крају, аутор је преко 160 познатих и стручних радова, објављених у часописима и зборницима на више свјетских језика, те око 90 рецензија и приказа дјела других аутора.
Био је члан је и већег броја редакција и уредништава часописа и зборника: Зборник радова – Journal of Economy and Business (Mostar), Социолоши дискурс (Бања Лука), Транзиција (Тузла), Медијски дијалози (Подгорица), – а данас је коуредник часописа Дијалог АНУБиХ – те више организацијских одбора знанствених скупова и других одбора, а под његовим менторством су урађене три докторске дисертације, пет магистарских и шездесетак дипломских радова.
У друштвеном животу БиХ је био ангажован у раду низа НВО. Био је предсједник Управног одбора Центра за заштиту права мањина, члан Управног одбора Центра за еуроатланске интеграције, те Центра за унапређење људских права и демокрације, члан управног одбора Хелсиншког комитета БиХ итд.
Био је директор Средњошколског центра у Посушју, предсједник Извршног одбора СО-е Посушје, а 2011. године и мандатар за састав Савјет министара БиХ. Заборавити не треба ни то да је 9 година био на челу управљачке структуре Федералне РТВ – од њеног формирања 2000. године до септембра 2009. године – у времену, у ком је ФТВ створила програм, серијски посебице, по којему је препознатљива још увијек.
За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ у Одјељење друштвених наука изабран је 2012, а за редовног 2018. године.