У нашем космичком комшилуку откривен је нови егзопланет који би могао бити један од најперспективнијих свјетова за потрагу за ванземаљским животом до сада.

Ријеч је о супер-земљи названој GJ 251c, удаљеној свега 18 свјетлосних година, што је, астрономски гледано, практично иза угла.

Оно што ово откриће чини узбудљивим јест чињеница да се планет налази унутар настањиве зоне своје звијезде – на савршеној удаљености која би могла омогућити постојање текуће воде на његовој површини, пише Science Alert.

То је подручје око звијезде гдје температуре нису ни превисоке ни прениске, већ су одговарајуће за постојање текуће воде, кључног састојка за живот какав познајемо.

GJ 251c испуњава оба критеријума. С масом отприлике четири пута већом од Земљине, класификован је као "супер-земља", што упућује на вјеројатно стјеновити систем. Његова орбита траје 54 дана и смјешта га тачно у средиште настањиве зоне његове матичне звијезде, црвеног патуљка GJ 251.

- Тражимо овакве планете јер представљају нашу најбољу прилику за проналазак живота негдје другдје. Иако још не можемо потврдити постојање атмосфере или живота на GJ 251c, овај планет је изузетно обећавајућа мета за будућа истраживања - рекао је Сувратх Махадеван, професор астрономије на Свеучилишту Penn State.

Научници су утврдили да је звијезда неуобичајено мирна и да се споро ротира, што значајно повећава шансе да је било каква атмосфера на GJ 251c могла преживјети милијардама година.

Откриће је резултат више од двије деценије стрпљивог посматрања и комбиновања података с најмодернијим инструментима. Тим астронома, предвођен Коријем Беардом са Свеучилишта Калифорнија, користио је методу радијалне брзине.

Ова техника мјери сићушно "колебање" звијезде узроковано гравитацијским привлачењем планета који око ње круже.

Анализирајући старе податке и комбинујући их с новим, високопрецизним мјерењима с инструмената као што су Habitable-Zone Planet Finder (HPF) и спектрограф NEID, научници су успјели "очистити" сигнал од звјездане буке и потврдити постојање, не једног, већ два планета. Први, GJ 251b, већ је био познат и кружи преблизу звијезди да би био настањив.

Но, суптилни сигнал с периодом од 54 дана открио је постојање другог, удаљенијег свијета – GJ 251c.

- Ово је врло тешка игра у којој покушавате надјачати звјездану активност и истовремено измјерити њезине суптилне сигнале. Успјели смо извући слабашан сигнал из нечега што је у суштини магнетосферски котао који кључа на површини звијезде - објаснио је Махадеван.

С обзиром на то да GJ 251c не пролази испред своје звијезде гледано са Земље (не транзитира), научници не могу директно измјерити његов пречник или анализирати састав атмосфере.

Међутим, његова близина чини га идеалним кандидатом за сљедећу генерацију технологије: директно снимање.

Надолазећи дивовски телескопи, попут Тридесетметарског телескопа (ТМТ) и Дивовског Магелановог телескопа (ГМТ), имаће способност директног снимања свјетлости коју рефлектује планет.

Анализом те свјетлости, астрономи би могли открити има ли GJ 251c атмосферу, од којих се плинова састоји, па чак и постоје ли биопотписи – хемијски трагови који би могли указивати на присутност живота, преноси 24 sata.hr.

- Налазимо се на самом рубу технологије и аналитичких метода с овим системом. Потребна нам је сљедећа генерација телескопа да бисмо изравно снимили овог кандидата, али потребно нам је и улагање заједнице - рекао је Беард.

Откриће GJ 251c није само још један додатак каталогу хиљада познатих егзопланета. То је риједак драгуљ – блиски, потенцијално настањив свијет око релативно мирне звијезде, који нам пружа једну од најбољих прилика до сада да одговоримо на вјечно питање: јесмо ли сами у свемиру?