Пас је човјеков најбољи пријатељ то доказује Мајор Листер.

Ово није прича о обичном псу, ово је прича о псу који је живот изгубио у борби караули Кошаре.

Током двомјесечног пакла на Кошарама остала је запамћена прича о псу са чином мајора, синонима за достојанство, храброст и оданост.

Омиљен међу војском Листер је чин заслужио због добро извршаваних задатака од 1992. године.

Прва велика прича за мајора Листера датира из 1995. године када је својом прибраношћу спасао себе, мечку и мечиће сигурне смрти.

Како се прича, једно вече војска је копала рупу у коју би затрпавали смеће, када су из мрклог мрака зачули звуке. Убијеђени да им се приближава непријатељ, викнули су - "Војска Југославије стој!" - али се нико није одазивао.

Листер је одиграо мудро, те војска је због њега остала прибрана и није запуцала. Он се, наиме није попео на задње ноге што је био знак да се приближава животиња, али није ни режао и помијерао уши како би дао знак да долази човјек. Тако је бљесак логорске ватре открио да се у мраку заправо чују мечићи и мечка.

Остало је записано и да је Листер 1998. године својим пропињањем на двије ноге уплашио медвједа.

Како су причали војници за портал Чојство, а касније пренијеле Независне за вријеме ратног стања никад није био уплашен, чак ни поред онолике артиљерије и авио-бомби, достојанствено је држао положај.

- На команду 'чувај', лицу које је чувао ни ђаво није смио прићи - причају војници.

Мајор Листер је уз свог тадашњег водника Ивана Васојевића "Јагуара" остао је до самог краја. У акцији на  Васкрс 1999. године обојица су погинули у првом рафалу код Мусине куће. Тада су животе изгубили и Предраг Богосављевић, Миленко Божић, Дарко Бјелобрк. Први рафал их је пресјекао, друго одјељење је чуло Листерово завијање, сљедећи рафал када је усљедио више се ништа није чуло.

Листер није био једини пас на караули Кошаре, ту су били и Нез, Црни, Максимилија... а овај текст је подсјетник и ода човјековом најбољем пријатељу.