Љетном распусту радују се сва дјеца, али у сеоској школи у Мјешајама код Фоче, која броји два ђака, ове године радост распуста је помијешана са тугом због одласка једног од ученика у више разреде у подручну школу у Броду на Дрини.

Михајло Ћосовић, ученик петог разреда подручног одјељења фочанске Основне школе “Веселин Маслеша”, растаје са са учитељицом Вањом Станковић и својим најбољим другом Марком Филиповићем, учеником четвртог разреда, који ће од наредне школске године бити једини ђак ове школе.

- Доста ми је жао, али морам отићи - тужно каже Михајло и обећава да ће и када буде ишао у школу на Броду свраћати код Марка и учитељице Вање.

Михајлов омиљени предмет је српски језик, а Марков математика. Обојица имају исте дјечачке снове- када порасту да постану фудбалери.

Њихова школа, окружена зеленилом у царству природе, нема бетонирано игралиште, али зато имају травнати терен на ливади гдје свакодневно играју фудбал један против другог, под будним оком учитељица Вање.

У публици су, осим учитељице, и њихови љубимци пас Срећко и мачка Маца са којима воле да се играју током школског одмора.

Њих двојица су најмлађа дјеца у својим породицама. Михајлов брат је завршио средњу школу, а сестра је трећи средње, док је Марков брат девети разред, а сестра седми.

Марко живи близу школе, а Михајло је мало даље, на пола сата пјешачења. Он долази бициклом и каже да му је потребно десетак минута вожње.

Школа је приступачна, налази се на узвишењу изнад магистралног пута Фоча-Тјентиште и од града је удаљена десетак минута вожње аутомобилом.

Фото: radiofoca.com

Њих двојица су заједно у комбинованом одјељењу. Причају да се одлично слажу, да никад не помијешају градиво и да не буде забуне око задаће.

- Марко и ја се одлично слажемо, нема забуне. Учитељица је драга особа, зна добро да нас учи - наводи Михајло.

И он каже да би волио да је виђе ђака.

- Има млађе дјеце, али неће овдје да иду у школу, сви су на Броду. Ваљда више воле да буду у граду, али мени је на селу у природи доста љепше - рекао је Михајло.

Учитељица Вања Станковић прича да је лијепо радити у школи на селу и да ужива у свом послу. У издвојеном одјељењу у Мјешајама она је од 2013. године, а наводи да је до прије 15 године школу похађало двадесеторо дјеце.

Тај број се постепено смањивао да би ове године спао на два ђака, а од наредне школске године Марко ће остати сам.

- Предност подручних школа је што се више пажње може посветити ученику, може се боље пратити његов развој и напредовање. Мана је што немају више другара да се друже - каже Станковићева.

Када је настава у питању, истиче Станковићева, ђаци у комбинаованом одјељењу нису ускраћени ни за шта и не заостају ни по чему у знању за вршњацима из градских средина.

- Ђаци који су отишли из петог у шести разред у школу на Броду наставили су добро да уче, сви су добри ђаци - наводи Станковићева.

Фото: radiofoca.com

Додаје да се слаже са констатацијом да су дјеца са села бистрија и оштроумнија.

- Природно окружење је предивно и за дјецу и за учитеље, само што је штета што нема више ђака. Излазимо често у природу, а самим тим што дјеца живе у оваквом окружењу је предност, могу голим оком да виде оно што уче - каже учитељица.

Она додаје да, нажалост, ђака за упис нема већ двије године.

- А нема назнака ни да би их могло бити у будућем времену. Свако село је на измаку, то је изразит проблем у свим срединама, људи иду, селе се, не знам шта бих рекла, то је баш велики проблем, не само код нас већ свуда у региону - наводи Станковићева.

Када Марко идуће године заврши пети разред, школа у Мјешајама остаће без ђака.

- Биће ми жао, вјерујте, овдје сам се навикла, лијепо ми је. Штета што нема виђе ђака, овдје је дивно - рекла је учитељица.

Уз школу у Мјешајама, на подручју општине Фоча ради само још једна петогодишња сеоска школа-  подручно одјељење Основне школе “Свети Сава” у Драгочави.

Ове године уписана су два првачића у Поповом Мосту, гдје би након једногодишње паузе поново требало да буде отворенo подручно одјељење Основне школе “Веселин Маслеша”.