Источно Сарајево је израсло тихо, из потребе човјека да ишчупане коријене поново повеже са земљом и негдје остане. Да нешто сачува и некоме припада.

Источно Сарајево израсло је из судбина људи који су, кренувши у неизвјесност и бесповрат, на празном простору подизали град који је дубљи од камена од којег је сазидан.

И зато овај град нису најприје чиниле зграде, него имена. Људи који су живјели скромно, у тишини стварали, учили друге и тихо вјеровали да сваки њихов труд има смисла, чак и онда када га нико не чује и не види.

Данас њихова имена носе улице које причају о човјеку, дјелима, времену и вриједностима које су надживјеле и њега и вријеме у којем је живио.

Управо зато покрећемо серију текстова посвећену знаменитим личностима чија имена живе на картама Источног Сарајева. Сваким новим текстом враћамо им живот и подсјећамо на вриједности које су носили и чувамо од заборава оно што је дио нашег заједничког насљеђа.

Јово Јанковић - учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије

Јово Јанковић рођен је 1919. године у селу Крније код Сокоца 1919. године. Основну школу је завршио у Сокоцу, а од 1938. године се у свом селу бавио земљорадњом.

У артиљеријску подофицирску школу одлази исте године, а у овој школи га је затекао и Други свјетски рат. Био је активан у припреми устанка чим се вратио у свој родни крај, а у устаничке редове на Романији је ступио у јулу 1941. године.

Оформљавањем прве групе, постављен је за командира Гласиначке групе, а када је група порасла постављен је за командира чете.

Са својим борцима сачекао је Нијемце у засједи на Лисина на Романији и засуо их бомбама, а уништио је и жандармеријску станицу у Жљебовима.

Нарочиту храброст је показао у борби са Нијемцима на Романији 18. августа 1941. године, у којој су погинула 22 њемачка војника, заробљена су три камиона, доста муниције и оружја.

У августу 1941. године примљен је у КПЈ, а са својом групом учествовао је у ослобађању Сокоца 25. августа 1941. године, док су у борбама на Стамболчићу и Палама убили више непријатељских војника.

Током Друге непријатељске офанзиве показао је храброст и умјешност у организовању одбране пошто је на Црвеним стијенама на Романији зауставио продор много бројнијих њемачких снага.

Смрт на Романији

Јово се разболио од тифуса у марту 1942. године у селу Шићи на Романији. Четници су напали болницу и тада се развила борба у коју су ступили многи рањени партизани, а у том сукобу је погинуо Јово Јанковић.

Његова цијела породица је учествовала у народноослободилачкој борби, а као партизани су му погинули и два брата и отац.

Указом предсједника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 24. јула 1953. године проглашен је за народног хероја.

Соколац чува сјећање на Јову Јанковића

У Сокоцу једна од улица носи име народног хероја Јове Јанковића, чувајући успомену на његову храброст и пожртвованост.