Источно Сарајево је израсло тихо, из потребе човјека да ишчупане коријене поново повеже са земљом и негдје остане. Да нешто сачува и некоме припада.

Источно Сарајево израсло је из судбина људи који су, кренувши у неизвјесност и бесповрат, на празном простору подизали град који је дубљи од камена од којег је сазидан.

И зато овај град нису најприје чиниле зграде, него имена. Људи који су живјели скромно, у тишини стварали, учили друге и тихо вјеровали да сваки њихов труд има смисла, чак и онда када га нико не чује и не види.

Данас њихова имена носе улице које причају о човјеку, дјелима, времену и вриједностима које су надживјеле и њега и вријеме у којем је живио.

Управо зато покрећемо серију текстова посвећену знаменитим личностима чија имена живе на картама Источног Сарајева. Сваким новим текстом враћамо им живот и подсјећамо на вриједности које су носили и чувамо од заборава оно што је дио нашег заједничког насљеђа.

Јово Мијатовић – Травар са Романије који је постао легенда

На обронцима планине Романије, у селу Загајеви, 1886. године, рођен је Јово Мијатовић. Од малих ногу, Јово је осјећао тежину живота. Његова баба Станија, позната романијска видарка, постала је његов водич у свијету љековитог биља. Уз њу је Јово научио да препознаје траве, да зна када их брати, како их сушити и складиштити, али и како их спајати у љековите комбинације које могу лијечити разне болести.

Јово је одрастао у времену и окружењу у којем je болница билa недостижнa. Његова даровитост према травама и љековитим биљкама била је примјетна већ у раној младости. Као дјечак препоручио је лијек за рану на нози свом учитељу у сусједном селу Стјенице, што се сматра његовим првим „поступком лијечења“. 

Након смрти бабе Станије, Јово је наставио њен занат, прихватајући старе клијенте и стварајући нове.

Током Првог свјетског рата, мобилисан је у аустроугарску војску, гдје је служио као болничар на разним фронтовима, укључујући Тирол, Монтеграф, Пешту и Беч. Током ових година, виспрени горштак са Романије имао је прилику да прошири своје знање и практично искуство о љековитом биљу и народним методама лијечења. Контакт са рањеницима и пацијентима из различитих крајева омогућио му је да усаврши технике припреме лијекова, чиме је његова вјештина траварења добила нови, виши ниво.

Његова популарност није се задржала само у сусједним селима, људи су почели стизати и из градова, доносећи новац у знак захвалности. Његова репутација као изузетног травара и народног љекара брзо се ширила, а приче о његовим успјесима стигле су и до дијаспоре. Они који су радили у рудницима Америке, а изгубили здравље, враћали су се у домовину тражећи Јовину помоћ.

Због своје неограничене спремности да помогне, Јово је неколико пута био оптуживан за надриљекарство. Ипак, ниједна власт није могла да надвлада потребе народа нити љубав људи према човеку који је многе спасавао и враћао им наду.

Његов рад никада није био ограничен само на теорију, практично je лијечио људе од разних обољења, укључујући отровне уједе и хроничне болести, користећи траве, мелеме и чајеве. Његова метода није била само народна медицина, већ и истинска посвећеност сваком пацијенту.

Многи кажу да је био у дослуху са небом, јер су његова знања и рецепти доносили чуда. Ипак, они које је излијечио тврде да је његова снага била у мудрости и умијећу да благодети природе подари људима.

Вјечна тајна посљедњих дана живота

Јово Мијатовић је са супругом Миленом одгојио шеснаесторо дјеце, 11 синова и пет кћери.

Читав свој живот посветио је помагању болеснима. Био је познат не само по свом лијечењу травама, већ и по ведрини и радости живота коју је широм дијелио.

Међутим, остаће вјечна тајна шта је овог чувеног народног љекара навело да почини самоубиство. У септембру 1986. године, уочи деведесетих, Јово је тихо и без остављене поруке напустио овај свијет.

Његова супруга Милена преминула је три године раније, 1983. године.

Јово је за живота, 1975. године, подигао себи споменик од мермера у природној величини, гдје је касније i сахрањен. Његов гроб налази се у Озерковићима.

Уз магистрални пут од Сокоца према Рогатици годинама је стајала табла „Јовина станица“, која је путницима и посјетиоцима показивала правац до родног села чувеног травара са Романије. Иако данас те табле више нема, она је, попут самог Јове, остала жива у колективном сјећању људи.

Његова легенда и данас живи, а рijеч „Романија“ не може се споменути, а да се не помисли на траве и чудотворног травара који је промијенио животе хиљада људи.

Јово Мијатовић – легенда Романије која је лијечила свијет

Јово Мијатовић остао је упамћен не само у својој земљи већ и широм свијета. Његова кућа у засеоку Загајеви, удаљена 4,5 километара макадамом од магистралног пута Соколац–Рогатица, годинама је била мјесто где су се окупљали болесни људи тражећи помоћ. 

Један од најпознатијих случајева његове праксе, према ријечима унука Деливоја, био је лијечење тешко обољелог сина америчког предсједника Ричарда Никсона. Поред овог случаја, бројне фотографије и новински чланци свједоче да су код Јове долазиле многе познате личности и љекари, тражећи његову стручност у лијечењу природним средствима.

Чувени рецепти Јова Мијатовића: Рецепт за лијечење КАМЕНА У ЖУЧИ

У суд ставити 15 грама листа брезе и насути 1 литар кључале воде. Суд поклопити и оставити да стоји 6 сати, а затим проциједити. Пити по шољицу прије јела.

Умјесто чаја може се узимати прашак од осушеног листа брезе. Узимати 3 пута дневно по једну кафену кашичицу овог прашка са водом.

У стаклени суд ставити 9 грама матичне млијечи и 250 грама природног меда и добро их измијешати дрвеном или пластичном кашиком (никако металном).

Затим стеклени суд са измијешаном млијечи и медом замотати у мокру црну платнену крпу и ставити га на мрачно и хладно мјесто.

Сваког јутра на ште срце треба уста добро испрати млаком водом и затим узети по једну кафену кашичицу ове мјешавине меда и млијечи. Кашичица мора бити од дрвета или пластике.

Мед са млијечи ставити под језик и држати га око минут, како би се истопио, а затим га прогутати.

Количину од 9 грама млијечи и 250 грама меда правити 6 пута и узимати док се све не утроши.

Припремити чај од пупољака брезе на следећи начин: 100 до 150 грама пупољака кувати у 700 грама воде док се не укува до 600 грама. Затим чај проциједити. Пити по једну шољицу чаја прије јела.

Из књиге "Лијечење биљем" - Јово Мијатовић

Документарни филм који је овјековјечио живот травара са Романије

О Јови Мијатовићу је 1964. године снимљен документарни филм под истим именом у режији Пурише Ђорђевића, а под покровитељством "Дунав филма". 

Његов унук с тугом истиче да се данас, нажалост, поједини аутори баве Мијатовићевим животом и рецептурама, а да се при томе не консултују са његовим потомцима. 

Име овог чувеног травара са Романије данас носи једна улица у Сокоцу. Легенда o травару са Романије наставља да живи кроз приче, успомене и мапу Сокоца.