У Добоју ће данас бити обиљежено 107 година од доласка првог транспорта Срба у злогласни аустроугарски логор, први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека, у коме је од 1915. до 1917. године убијено 12.000 људи.

У 10.30 часова на Спомен-костурници /код Спомен-храма Светих апостола Петра и Павла/ биће служен помен за убијене српске логораше, а у 10.40 часова полагање вијенца и цвијећа, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

У 11.10 часова на споменик жртвама добојског казамата, првог концентрациони логор на тлу Европе, код жељезничке станице, предвиђено је полагање вијенаца и цвијећа, те обраћање званичника.

Помен организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.

Кроз логор је прошао 45.791 Србин, претежно депортован са подручја западне Србије, као и Сарајева, Сокоца, Рогатице, Горажда, Билеће и Требиња.

Међу логорашима су била 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало.

Свештенство Црквене општине Добој упутило је захтјев Његовом преосвештенству епископу зворничко-тузланском Фотију да умоли Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве /СПЦ/ да жртве добојског логора прогласи за мученике.

Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић каже да је страдање Срба у добојском логору и данас отворена књига која се дописује, јер се у протеклих стотину година свјесно настојало да нестане сјећање на његово постојање и обим српског страдања у овом стратишту.

Први подаци о добојском логору предочени су у "Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16. године", која је урађена приликом освештања споменика Светих апостола Петра и Павла 1938. године, а чија издања су готово сва уништена.

У књизи "Добојски логор" се наводи да је аустроугарски логор био на простору садашње Жељезничке станице у Добоју, а заробљени Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно коњи аустроугарске војске угинули од заразне болести сакагије.

Континуитету заборава допринијело је и то што је на локалитету добојског логора у периоду Социјалистичке Федеративне Републике Југославије саграђена жељезничка станица у Добоју и тако онемогућено прикупљање материјалне грађе.

У помен жртвама добојског логора Српска православна црква објавила је у септембру 1938. године "Споменицу" и у порти добојског Саборног храма Светих апостола Петра и Павла освештала изграђену спомен-костурницу у којој се налазе ексхумирани посмртни остаци око 12.000 жртава аустроугарског логора.

У Добоју је 1. јула 2016. године откривен и освештан споменик "Добојски логор 1915-1917", посвећен логорашима аустроугарског логора.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова уврстио је интернацију Срба у добојски логор у календар значајних догађаја. Сваке године 27. децембар обиљежава се као дан сјећања на долазак првог транспорта Срба у логор 1915. године.