Данас се навршило 14 година од смрти бившег предсједника Србије и Југославије и лидера Социјалистичке партије Србије СПС Слободана Милошевића.
Милошевић је умро 2006. године од инфаркта у притвору Трибунала у Хагу, током суђења за ратне злочине на подручју бивше Југославије у ратовима током деведесетих година прошлог вијека.
Пошто београдске и државне власти Србије нису дале дозволе које су тражили породица и високи функционери СПС-а да Милошевић буде сахрањен у Београду уз државне почасти, сахрањен је у дворишту породичне куће своје супруге Мирјане Марковић у Пожаревцу.
Послије вишечасовног опроштаја и говора у Београду и Пожаревцу, сахрана је обављена у сумрак.
Сахрани која је протекла без вјерског обреда, није присуствовао нико од чланова најуже породице јер, како су навели, нису добили довољне гаранције за своју безбједност.
Тијело Слободана Милошевића допремљено је из Хага у Београд 15. марта 2006. године, а наредног дана ковчег с тијелом је био изложен у Музеју “25. мај”, у оквиру музејског комплекса у београдском насељу Дедиње.
Хиљаде људи су прошле поред ковчега. Истог дана се више десетина хиљада присталица Милошевића окупило испред Народне скупштине у центру Београда, гдје је на бини био изложен ковчег с његовим тијелом.
Почетак Милошевићеве дугогодишње каријере везује се за говор 28. јуна 1989. године на Газиместану, на прослави 600 година Косовске битке којој је присуствовало око милион људи.
Убрзо је услиједио распад СФРЈ, прво кратки словеначки рат, па два разорна у Хрватској и БиХ и на крају НАТО бомбардовање СР Југославије.
Милошевић је на првим вишестраначким изборима у Србији послије Другог свјетског рата у децембру 1989. године изабран за предсједника Србије. На пријевременим изборима у децембру 1992. поново је изабран за предсједника Србије, а од 1997. године до октобра 2000. године био је предсједник СР Југославије.
Милошевић је предводио делегацију у којој су била по три члана из СР Југославије и Републике Српске на преговорима у Дејтону у новембру 1995. године.
Тада је у име делегације парафирао Споразум о миру у БиХ, познат као Дејтонски споразум, који је, затим, потписан децембра 1995. године у Паризу.
Милошевић је деценију био неприкосновени лидер СПС-а, два пута предсједник Србије, а потом предсједник СР Југославије, а његова владавина завршена је 2000. године побједом кандидата удружене Демократске опозиције Србије ДОС Војислава Коштунице на изборима за предсједника СР Југославије.
Послије побједе ДОС-а на тим изборима 24. септембра 2000, не желећи да призна пораз, Милошевић је изазвао постизборну кризу која је запријетила грађанским ратом у Србији, али је криза окончана 5. октобра послије масовних демонстрација грађана широм Србије.
Милошевић је ухапшен 31. марта 2001. године у Београду због злоупотребе службеног положаја, непуних шест мјесеци пошто је окончана његова владавина, а изручен Хашком трибуналу 28. јуна те године.
У мају 1999. године, у току НАТО бомбардовања, Хашки трибунал је подигао оптужницу против Милошевића због злочина током сукоба на Косову и Метохији, а двије године касније и оптужницу због злочина у Хрватској. Крајем 2001. оптужен је и за наводни геноцид над муслиманима и Хрватима у БиХ.
На основу Уредбе Владе Србије, Милошевић је Трибуналу изручен 28. јуна 2001. године, тачно 12 година послије говора на Газиместану.
Суђење Милошевићу у Хагу почело је 12. фебруара 2002. године, а пресуду није дочекао.
