Након што се појавила информација да би Хрватска због суше могла остати без шећера, зато што је уништено више од 80 одсто рода шећере репе, саговорници Независних истичу да ће се то и те како одразити на наше тржиште, јер је управо ова земља једна од главних снабдјевача бх. тржишта овом робом.
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, казао је да БиХ нема производњу шећера, те да у потпуности зависимо од увоза.
- Да ли ће доћи до поскупљења, зависи искључиво од цијена у окружењу, Хрватске и Србије, које имају шећеране и које имају производњу - казао је Маринковић и додао да су то земље из којих БиХ највише увози.
Истиче да је забиљежен пад производње због суше и да су се појавиле бројне болести шећерне репе, а дефинитивно ће и принос коријена шећерне репе бити смањен и доћи ће сигурно до недостатака сировине.
- На који начин ће они то надокнадити, вјероватно ће сваки вид надокнаде изискивати и повећање цијена у малопродаји - казао је Маринковић.
Из вишеградске фирме "Адриа", која производи бренд префино и која у својој понуди има и шећер у коцки, истичу да до сада нису имали проблема приликом набавка шећера.
- Ове године до сада нисмо имали проблема у набавци шећера због суше, видјећемо шта ће се дешавати у наредном периоду - казали су из фирме "Адриа" и истакли да се они не баве производњом, нити прерадом шећера.
- У случају мањих количина шећерне репе, треба очекивати да дође до повећања цијена шећера, али и до мањка ове робе на тржишту - додају из ове фирме.
Наиме, према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, за осам мјесеци ове године увезено је 64,17 милиона килограма шећера, у вриједности од 117,4 милиона КМ, док је годину раније за осам мјесеци увезено 69,9 милиона килограма те робе, у вриједности од 119,7 милиона КМ.
Када је ријеч о извозу, он је за осам мјесеци ове године износио нешто више од 4,2 милиона килограма, у вриједности од 5,8 милиона марака, док је 2023. године извоз износио 1,3 милиона килограма, у вриједности од око 2,2 милиона КМ.
Према појединачним ставкама, највише је увезено шећера од шећерне трске или шећерне репе и хемијски чиста сахароза у крутом стању, тачније, увезено је 53,5 милиона килограма робе у вриједности од 66,8 милиона марака.
Шећер је у БиХ у току ове године стизао из Бразила, Србије, Хрватске и Француске.
Када се говори о индустрији шећера, треба подсјетити да је шестогодишњи стечај бијељинске "Шећеране", једине фабрике за прераду шећерне репе у БиХ, окончан 2021. године, након што је ово предузеће купила зворничка фирма "НСГ Рент" за три милиона КМ.
Такође, из Козарске Дубице, тачније Хемијске прераде кукуруза "Драксенић", сва глукоза произведена у њиховим погонима извозила се ранијих година у Италију, док је данас тај некадашњи гигант у стечају.
Подсјетимо, Министарство пољопривреде Хрватске је због суше у сриједу одржало хитан састанак, а помоћ ће тражити и од Брисела.
- Репа се држала колико је могла. Онда је лист извлачио влагу из репе и она се смањивала, па су се сада осушили и репа и лист - рекао је Иво Келић, произвођач шећерне репе из Мирковаца за хрватски портал Дневник.
На истоку се производи 85 одсто репе за производњу шећера, а уништено је више од 80 одсто урода.
- Наше породично газдинство има негдје око 126 хектара шећерне репе, а нећемо вадити једно 80 хектара - појаснио је Келић.
У пољима елементарна непогода, а на тржишту могућа катастрофа. Суша је уништила репу не само у Хрватској, него и у дугим европским земљама, па је питање хоће ли ове године уопште бити шећера.
- Таква је ситуација и у Мађарској, Словенији, а видио сам и у Србији да је страшна ситуација. Па немам појма више ко ће сијати шећерну репу кад смо овако на губитку. То би могао бити крај за шећерану у Жупањи, посљедњу у Хрватској - упозорио је Келић.
- Вјерујте, ми радимо преполовљеним капацитетом, цијена тог шећера је огромна. Све скупа јако лоша ситуација - рекао је предсједник управе Хрватске индустрије шећера Жељко Задро за Дневник.
