Више од трећине увоза Босне и Херцеговине током 11 мјесеци ове године дошла је из земаља бивше Југославије, показују подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ), који су достављени "Независним новинама".

Тако је убједљиво највећи увоз из Хрватске, из које је у овом периоду дошло производа вриједности 5,41 милијарда КМ.

Из Србије је дошло робе за 3,83 милијарде КМ, а Словеније 2,39 милијарди КМ.

Из Сјеверне Македоније је у истом периоду дошло производа за 209 милиона КМ, а из Црне Горе за 186 милиона КМ.

У подацима УИО БиХ пише да је укупан увоз у 11 мјесеци ове године износио 28,97 милијарди КМ, док је од овог износа из ових пет земаља које су заједно са БиХ чиниле бившу Југославију увезено робе за око 12 милијарди КМ.

Ово значи да се из ових пет земаља масовно увози роба у Босну и Херцеговину.

Са друге стране, у ове земље смо у 11 мјесеци ове године извезли робе за 6,82 милијарде КМ, те од њих пет само са Црном Гором смо имали позитивну спољнотрговинску сарадњу, а са свим осталима смо остварили дефицит.

У Хрватску смо извезли робе за 2,86 милијарди КМ, Србију 1,73 милијарде КМ, Словенију 1,44 милијарде КМ, Црну Гору 607 милиона КМ, а Сјеверну Македонију 195 милиона КМ

Посебно су забрињавајући подаци за Хрватску, гдје је већи увоз од извоза за чак 2,5 милијарди КМ, Србију за 2,1 милијарду КМ, те Словенију за нешто мање од милијарду КМ, тачније 950 милиона КМ.

Када је у питању укупан извоз и увоз, за 11 мјесеци ове године највише је увезено нуклеарних реактора, котлова, машина, те апарата и механичких уређаја за 2,56 милијарди КМ, док је са друге стране највише извезено електричних машина и опреме и њихових дијелова, апарата за снимање или репродукцију звука; телевизијских апарата за снимање или репродукцију слике и звука за око 1,48 милијарди КМ.

Економиста Игор Гавран објашњава за "Независне новине" да велики дио овог наведеног увоза из Србије и Хрватске се у ствари односи на производе из трећих земаља, укључујући и многе које саме Србија и Хрватска такође увозе јер их не производе.

- С обзиром на то да БиХ заиста има потребу за многим производима које ми не производимо, нити их реално можемо производити (или уопште или у довољним количинама), онда тај дио увоза добрим дијелом није проблем, већ једноставно чињеница заснована на реалним потенцијалима - природним или економским. А када се тај дио издвоји и анализира само увоз робе поријеклом из Србије и Хрватске, онда су цифре далеко мање и однос извоза и увоза пуно повољнији. Иако и ови подаци имају своју вриједност јер показују да превише робе увозимо преко посредника из сусједства, што утиче на више цијене у БиХ (чим робу не увозимо директно значи да некоме у сусједству плаћамо одређену провизију или додатне трошкове транспорта и друге пратеће трошкове). У сваком случају би било добро да све што морамо увозити увозимо директно у БиХ кад год је то логистички изводиво и нема никакве друге препреке или негативне ефекте - нагласио је Гавран.

Према његовим ријечима, кад се узме у обзир све наведено о методологији и обухват података, ипак остаје чињеница да структура наше трговине са сусједним државама није повољна и да још прекомјерно увозимо широку лепезу производа које сами производимо или можемо произвести у довољним количинама и одговарајућем квалитету, а да наш извоз није ни приближно на нивоу реалних потенцијала.

- Чак и када имамо количински значајан извоз, врло често су цијене по којима робу продајемо јако ниске. Ове недостатке можемо превладати на више начина, али нереално је очекивати потпуну супституцију увоза. Прије свега, морамо унаприједити услове пословања у БиХ и конкурентност наше економије, што је заједнички задатак надлежних власти (кад је ријеч о регулативи и великом дијелу трошкова пословања) и самих привредника (који морају усвојити нове технологије, унаприједити квалитет, продуктивност и маркетинг, поред осталог), јер би то истовремено требало помоћи и расту извоза и повећању тржишног учешћа на домаћем тржишту, односно смањењу увоза. Када је ријеч о увозу, допринос може дати и ефикаснија и строжа контрола увоза, али само у оним сегментима гдје тренутно има значајних пропуста - истакао је Гавран.