Талибани су након двије деценије поново преузели власт у Авганистану, што је натјерало бројне грађане те земље на бијег пред овом суровом исламистичком групом и поново отворило питање да ли Европи, а уједно и БиХ, пријети нови мигрантски талас.
На мети талибана нашли су се активисти, новинари, адвокати, преводиоци и сви они који су протеклих 20 година сарађивали с Американцима и њиховим савезницима, а који су се сада повукли из те земље.
Многи Авганистанци који су сарађивали с међународним снагама страхују од одмазде талибанских милитаната, те су у очају окупирали аеродром у Кабулу, који је тренутно једино мјесто које није под контролом те радикалне групе, а бројни су кренули и према границама сусједних земаља.
Више од 60 држава, међу којима су и САД, у међувремену је издало заједничко саопштење у којем траже да Авганистанцима и странцима који желе да напусте ту земљу мора бити допуштено да оду, као и да аеродроми и гранични прелази морају остати отворени.
На мети талибана нашли су се активисти, новинари, адвокати, преводиоци и сви они који су протеклих 20 година сарађивали с Американцима и њиховим савезницима, а који су се сада повукли из те земље.
Многи Авганистанци који су сарађивали с међународним снагама страхују од одмазде талибанских милитаната, те су у очају окупирали аеродром у Кабулу, који је тренутно једино мјесто које није под контролом те радикалне групе, а бројни су кренули и према границама сусједних земаља.
Више од 60 држава, међу којима су и САД, у међувремену је издало заједничко саопштење у којем траже да Авганистанцима и странцима који желе да напусте ту земљу мора бити допуштено да оду, као и да аеродроми и гранични прелази морају остати отворени.
Неке земље, попут Сјеверне Македоније и Албаније, већ су понудиле смјештај за Авганистанце.
Све ово отворило је питање да ли Европи, али и БиХ, пријети нови мигрантски талас и да ли отворене границе остављају могућност да се међу мигранте који бјеже од талибанског режима увуку и они који то нису, а којима је циљ да изводе терористичке нападе широм ЕУ.
Бивши министар полиције и потпредсједник ДНС, Радислав Јовичић, истиче да случај Авганистана у великој мјери говори о несналажењу чак и великих сила када су у питању одређене кризе на свјетским жариштима.
На мети талибана нашли су се активисти, новинари, адвокати, преводиоци и сви они који су протеклих 20 година сарађивали с Американцима и њиховим савезницима, а који су се сада повукли из те земље.
Многи Авганистанци који су сарађивали с међународним снагама страхују од одмазде талибанских милитаната, те су у очају окупирали аеродром у Кабулу, који је тренутно једино мјесто које није под контролом те радикалне групе, а бројни су кренули и према границама сусједних земаља.
Више од 60 држава, међу којима су и САД, у међувремену је издало заједничко саопштење у којем траже да Авганистанцима и странцима који желе да напусте ту земљу мора бити допуштено да оду, као и да аеродроми и гранични прелази морају остати отворени.
Неке земље, попут Сјеверне Македоније и Албаније, већ су понудиле смјештај за Авганистанце.
Све ово отворило је питање да ли Европи, али и БиХ, пријети нови мигрантски талас и да ли отворене границе остављају могућност да се међу мигранте који бјеже од талибанског режима увуку и они који то нису, а којима је циљ да изводе терористичке нападе широм ЕУ.
Бивши министар полиције и потпредсједник ДНС, Радислав Јовичић, истиче да случај Авганистана у великој мјери говори о несналажењу чак и великих сила када су у питању одређене кризе на свјетским жариштима.
– БиХ као земља која је потпуно неуређена засигурно може имати велики проблем уколико се отворе границе, јер још није ријешила ни онај први талас мигрантске кризе. Дакле, још немамо адекватан одговор институција ни на први талас, и ако сада дође до новог таласа БиХ ће бити у страховито великом проблему – оцјењује Јовичић за Српскаинфо.
Подсјећа да се институционално ништа не рјешава у БиХ, не разговара се ни са ким у нашем окружењу, не доносе одлуке и мјере, нити се планира могућност такве кризе. Јовичић упозорава да би БиХ могла упасти у веома озбиљан, не само хуманитарни, већ и безбједносни проблем.
И раније сам говорио да је веома танка линија између хуманости и вођења рачуна о безбједности. Сигурно да у тој маси људи, који стварно имају потребу да побјегну из Авганистана, имате и особе које користе хуманитарну кризу да се инфилтрирају у неке дијелове Европе. То је врло тешко исконтролисати без неке шире безбједносне провјере. Увијек ће се неко успјети провући и направити хаос у неким земљама Европе – истиче Јовичић.
Он наглашава да је БиХ земља пуна парадокса, која не може сама исконтролисати мигранте, већ би требала дипломатским путевима кренути у сарадњу с европским земљама и њиховим безбједносним снагама како би колико-толико ублажила евентуалну кризу.
Јовичић каже како не вјерује да ће БиХ имати проблем у смислу да ће неко направити неки терористички акт у њој, али може да послужи као база за слање екстремиста у друге дијелове Европе. Не треба нам, истиче Јовичић, негативна репутација у свијету да из БиХ долазе терористи.
– У том смислу видим могући проблем у БиХ, али и у хуманом дијелу, јер не можемо одговорити на кризу економски, финансијски или у било ком другом смислу да помогнемо мигрантима који бјеже пред талибанима. Немамо довољно капацитета ни да своје грађане ситуирамо, а поготово не тако неки велики талас миграната који би могао доћи из Авганистана – закључује Јовичић.
