У прогласу краља Николе из 1876. године, у ком се обраћа, како каже, браћи нашој Мухамеданцима, који иако су друге вјере „су наша браћа, јер њиховим жилама тече српска крв“.

Он у свом прогласу из 1876. године каже:

Херцеговци мухамеданске вјере! Све што овђе рекох вашој браћи Христове вјере важи потyно и за вас. Вријеме када су ваши преци примили вјеру Мухамедову и уживали особиту власт и господство, прошло је одавно. Мало по мало одузео вам је све то Османлија тешки, самовољни притисак осмнлијски nочели сте већ и ви јако осјећати. Да није дошао и за вас oвaј сретни час, и ви би сте још за мало постали раја османлијска исто као и Хришћани.

Мухамеданци! И ако сте друге вjepe ви сте бpaћa наша, јер у жилама вашијем тече срnска крв. 3ато ја долазим, да вас ослободим исто као и бpaћy вашу Хришћане.

У ослобођеној Херцеговини ви ћетe живјети слободно. 3акон ћe y њој за свакога један и једнак бити, а за све праведан. У вјеру вашу као у светињу неће нико тицати. Ја вам јемчим за то, а о правичности и о љубави мојој према вама свједоци су стотине једновјерника вашијех, који су у земљи мојој и код мене наилазили вазда братскога дочека, помоћи и одликовања.

Ја вас позивам дакле, Мухамеданци, да не дижете оружја против своје једнокрвне бpaћe Хришћана. Ако не можете већ данас ca вашом браћом Хришћанима заједно борити се против Османлија, нашега зајеаничкога непријатеља, ја вас позивам да сједите мирно. У томе случају са животом и имањем својим бићете сигурни од свакога нападаја и повреде. Ако не учините тако и ако ми свако племе и мјесто преко старјешина својих не изјави своју мирољубивост и оданство своје, мени ће јако жао бити, али ја ћу морати с вама као с непријатељем поступати.

in4s.net

Јa не желим и надам се да то тога неће доћи. Напротив очекујем, да ћe доиста у народу херцеговачком, без разлике вјере, завладати право братство из којега ћe сe подићи и развити слобода и срeћa његова.

Књаз Црне Горе, Никола I Петровић добро је знао и схватао да су Мухамеданци, односно херцеговачки Муслимани уистину Срби, који су под годинама и вјековима турске окупације и зулума, промјенили вјеру, али коријен им је био и остао српски.