Друштвене мреже су посљедњих мјесеци преплављене фотографијама политичара који опуштено шетају градовима широм Српске и ћаскају с грађанима.

Од српског члана Предсједништва БиХ, преко предсједнице Српске, премијера, лидера странака, па до посланика, високих функционера партија, па до одборника, начелника и градоначелника сви су, чини се, већ кренули у предизборну кампању за опште изборе, која званично треба да почне тек за годину дана.

Иако новост код нас, овај тренд није никаква новост у свијету гдје није ријеткост видјети политичаре на улици у директном контакту с грађанима с којима опуштено ћаскају, возе се аутобусом/возом или неким другом јавним превозом, или, пак, на концертима или представама сједе помијешани у маси људи, а не одвојено, у VIP ложама.

Политичари у Српској су све донедавно сматрали да је потребно само да се појављују у медијима, воде дуге монологе у којима је довољно да кажу да су њихови политички противници лоши момци, а они, ето раде најбоље, и то је карта за сигуран глас на изборима. Једини контакт с грађанима имали су мјесец дана пред изборе, и то када се одржавају страначке трибине гдје углавном и долазе партијски симпатизери, али не и они грађани који су, иначе, неопредијељени и који и не излазе на изборе.

Да ли су политичари у Српској напокон почели да мијењају тактику и колико им то може помоћи у лову на нове гласове, односно анимирање неопредијељених бирача?

Магистар комуникологије Борислав Вукојевић сматра да нови тренд који политичари у Српској у посљедње вријеме практикују можда и може да им помогне, али код млађих бирача.

– Тај уплив неформалног у назовимо формалну политику је нешто што су код нас донијеле млађе генерације политичара. Владајуће партије су то раније звале популизмом, али су сада сви некако спремни да пригрле тај тренд. Овдје не можемо говорити о неком неформалном контакту с грађанима јер је то итекако формално, ако се узме у обзир да се све унапријед испланира и да сусрети нису спонтани већ планирани – објашњава Вукојевић.

Додаје да је ову врсту комуникације с грађанима највише форсирао тренутни градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, који је на неки начин и увео тај тренд у политику у Републику Српску. Вукојевић истиче да је Станивуковић то свјесно форсирао као потврду легитимитета или његовог политичког успјеха.

Он понавља да ти контакти можда могу да утичу на опредјељење млађих бирача, али не нужно. Вукојевић појашњава да не сматра да ће неко гласати за неку партију само зато јер је срео неког политичара из те странке на улици. Међутим, такав контакт може да утиче на неког ко је већ симпатизер те странке у смислу да потврди његову лојалност.

– Дакле, оним гласачима који се можда колебају или су на граници да промијене одлуку, ти блиски контакти могу помоћи да или и даље остане лојалан тој партији или да промијени дрес – истиче Вукојевић.

Када је ријеч о неопредијељеним бирачима, односно онима који не излазе на изборе, Вукојевић каже да не сматра да ће их политичари на овај начин анимирати.

н истиче да ми још нисмо довољно политички развијено друштво и немамо развијену политичку и демократску свијест да би такве ствари могле да анимирају неопредијељење и оне који годинама не гласају.

– Тај излазак на улицу и дружење с грађанима нису довољно добра мотивација да промијене нечије политичко становиште, али може да служи као додатно средство провјере лојалности унутар гласачког тијела које је већ активно у тој партији. Вјероватно су партије, посебно оне владајуће, након локалних избора и онога што се десило у Бањалуци шватиле да постоји колебање унутар њихових редова, па покушавају на овај начин да врате политику међу народ – сматра Вукојевић.

– Тај излазак на улицу и дружење с грађанима нису довољно добра мотивација да промијене нечије политичко становиште, али може да служи као додатно средство провјере лојалности унутар гласачког тијела које је већ активно у тој партији. Вјероватно су партије, посебно оне владајуће, након локалних избора и онога што се десило у Бањалуци шватиле да постоји колебање унутар њихових редова, па покушавају на овај начин да врате политику међу народ – сматра Вукојевић.

У суштини, како истиче он, код нас се све и даље ради лоше, траљаво и без неког правог демократског потенцијала.

– Сви су одједном на улици, не зато што сматрају да је то добро, већ јер сви то раде, па као хајмо и ми. Исто је као и са снимањем видеа, што сада сви одједном раде. Не зато што су то препознали као добар материјал већ јер сви то раде па нико неће да остане неопредијељен по том питању – закључује Вукојевић.

Политиколог Дарко Кузмановић истиче да је очито да су политичари препознали потребу да се морају приближити грађанима, али се поставља питање колико ће имати користи од ходања градом и дружења с њима.

По његовом мишљењу, користи од тога би могли имати млади политичари, односно они који су нови у политици, за разлику од оних који су годинама били на истакнутим функцијама па су грађани већ „сити њиховог лика“.

– Та прича може проћи када су у питању особе које нису „истрошене“ у политици и које ће се на тај начин представити грађанима као нешто ново, односно као алтернатива ономе што су имали до сада. Они који су годинама у политици су већ добро познати и грађани знају шта могу очекивати од њих – истиче Кузмановић.

Наводи да сликање политичара и дружење с грађанима није ништа друго већ увод у изборе који су сљедеће године, јер је очито да је кампања код нас већ почела.

– То им може помоћи само да учврсте своју позицију унутар њиховог бирачког тијела, јер је јасно да неодлучни бирачи имају анимозитет према људима који су годинама на власти. Вјерујем да грађани који не гласају тај присни контакт и не траже, јер нису заинтересовани за политичаре – сматра Кузмановић.

Осим на улици, многи политичари су у “лов на гласове” кренули и на друштвеним мрежама. Тако све више политичара можемо наћи на друштвеним мрежама гдје своје пратиоце редовно информишу о ономе што раде.

Осим што на друштвене мреже свакодневно “каче” статусе, често каче и фотографије и видеа из приватног живота, што показује да су шватили све већи значај виртуелне кампање као једног од путева до бирача.