Свечаном академијом и промоцијом монографије о Храму Светог Саве у Блажују, аутора протојереја ставрофора Ранка Билинца, у Блажују је обиљежено 125 година ове богомоље.

Билинац је истакао да је монографија изашла из штампе на јубилеј 125 година од освештања Храма Светог Саве у Блажују.

- На овај корак сам се одлучио јер се овдје, као и у многим нашим мјестима и многим црквама, доста тога заборавља. Много архивске грађе је у Првом свјетском рату, Другом свјетском рату па и Одбрамбено-отаџбинском рату пропало и нестало без трага - рекао је Билинац.

Он је нагласио да је Монографију написао у вријеме док још има људи који се сјећају и памте, али и да се истовремено појединцима стави до знања да Срби на овим просторима нису од јуче.

- Живјели су на овим просторима и прије доласка Турака, чему свједочи наша Стара црква на Башчаршији. Мјеста око Блажуја и у турским тефтерима носе имена Црквине и Црквиште, што значи да је на тим мјестима била црква или је била манастирска земља - рекао је Билинац.

Према његовим ријечима, са лијеве обале ријеке Босне с краја 12. и почетка 13. вијека постоји Црквиште, на којем је била изграђена црква посвећена Светом Василију, а која је за вријеме Турака срушена.

- Све говори да Срби овдје нису од јуче и да имају своја имања, светиње и гробља. Идући тим трагом одлучио сам да радим Монографију ове цркве, која је, Богу хвала, угледала свјетлост дана. У Монографији се говори о Блажују као мјесту и Цркви Светог Саве, њеној изградњи, освештању темеља, саме цркве и преносу земних остатака блаженопочившег митрополита Георгија Николајевића - рекао је Билинац.

Он је подсјетио да је блаженопочивши митрополит Георгије заслужан за изградњу школе, коју је отворио 1891. године, давши свој легат у износу од 15.000 форинти, док је за Храм Светог Саве у Блажују дао 4.000 форинти.

Старјешина Храма јереј Дарко Даниловић рекао је да се благословом Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома приступило изради Монографије о Храму Светог Саве у Блажују, која садржи 460 страна значајне грађе.

- Уложен је значајан труд да грађа прикупи, напише и објави. Све то чинимо поводом 800 година Митрополије дабробосанске и 125 година Храма Светог Саве у Блажују. Сутра, ако Бог да, овдје ћемо служити Свету архијерејску литургију и на достојанствен начин обиљежити јубилеј нашег храма - рекао је јереј Даниловић.

Он је нагласио да је Храм очуван и обновљен, упркос бројним догађањима, те да чини све да Храм Светог Саве буде мјесто гдје долазе сви добри људи да славе име Божије.

Предсједник Завичајног удружења Илиџанаца Милан Пејић рекао је да је промоција Монографије о Цркви Светог Саве на врелу Босне значајна јер садржи бројне документе о овој богомољи и представља дио традиције Срба са ових простора.

- Ова књига којој треба посветити значајну пажњу јер са различитих аспеката освјетљава изградњу цркве. Ту је и основна школа, која је 1892. године изграђена, када су освештани темељи цркве. То је била прва мјешовита основна школа у коју су ишли сви становници са ових подручја и није била резервисана само за српску дјецу - рекао Пејић.

Пејић је навео да су до сада били бројни неуспјели покушаји да се тај објекат врати цркви.

- Ми ћемо истрајати да вратимо ту школу, која је била на црквеној земљи и која је 50-тих година прошлог вијека национализиована и узета. Враћен је дио поред Дома културе и тамо обиљежавамо све значајне датуме када је лоше вријеме - рекао је Пејић.

Током свечане академије наступило је Српско пјевачко друштво "Слога" из Сарајева.

Сутра у 9.00 часова митрополит Хризостом служиће Свету архијерејску литургију и помен блаженопочившем митрополиту Георгију /Николајевићу/. Предвиђена је и литија, као и уручење признања заслужним лицима.

Темељ Цркве Светог Саве у Блажују освештан је на Петровдан 1896. године. Црква је завршена за нешто више од годину дана, а 21. септембра 1897. освештао ју је митрополит дабробосански Николај Мандић.

У порти храма налазе се два споменика - један је посвећен Србима које је аустроугарска војска стрељала 1916. године, а други православним домаћинима из ових крајева које су усташе убиле 1941. године.

Црква и Парохијски дом су и током посљедњег рата претрпјели знатна оштећења. Гранатирани су 1992. године, а њиховој обнови приступило се послије рата, заслугом пароха Зорана Јеринића. Обновљени храм је освештао митрополит дабробосански Николај Мрђа 10. октобра 1999. године.

Храм Светог Саве је од 1996. године, када је Блажуј ушао у састав Федерације БиХ, често био мета напада вандала.

У више наврата је био оскрнављен графитима са увредљивим порукама, лупана су прозорска стакла, разваљивана врата, као и бројне гробнице и надгробни споменици упокојених парохијана.