Књига "Србослови" Петра Ашкрабе Загорског, једна у низу овог аутора која говори о поријеклу српских породица, промовисана је вечерас у Културном центру Источно Ново Сарајево.

Ашкраба је рекао да је ово његова 17. књига, те појаснио да се бави истраживањем поријекла презимена, сеоба, провјеравања и "протурања" у друге народе, и то на простору загорске Србије која се прије 2.600 година простирала од Солуна до Алпа

- У прошлој књизи која се зове `Гребослови` обрадио сам до 40.000 презимена на гребницама каменим, које се погрешно зову стећци. И у књизи коју вечерас промовишем обрадио сам исто толико презимена - изјавио је новинарима Ашкраба.

Он је истакао да је до сада обрадио око 150.000 презимена, што је око половина укупних презимена која постоје на овим просторима.

Ашкраба је навео да људи обично знају задња досељења, а не знају шта је било прије тога.

Он је додао да мало људи зна да се Шековићи зову по Лазару Шеховцу који је из Невесиња доселио око 1814. године на тај простор.

- Све што се десило кроз историју, везано је за неко име и презиме - истакао је Ашкраба.

Публициста Недељко Жугић рекао је да је Ашкраба необично обичан истраживач и појаснио да он ради сам, те да не ради по методолошкој научној матрици.

- Познајем га 50 година, и прије нашег познанства он се бавио истраживањем српских родослова - рекао је Жугић и додао је Ашкраба много озбиљнији истраживач него што се мисли, јер чак и "западњаци" поштују његово истраживање.

Жугић је нагласио да су Ашкрабине књиге врло озбиљне, као и да се још нико није појавио да направи добар трактат и анализу његових књига, јер су оне много више од науке.