Knjiga "Srboslovi" Petra Aškrabe Zagorskog, jedna u nizu ovog autora koja govori o porijeklu srpskih porodica, promovisana je večeras u Kulturnom centru Istočno Novo Sarajevo.

Aškraba je rekao da je ovo njegova 17. knjiga, te pojasnio da se bavi istraživanjem porijekla prezimena, seoba, provjeravanja i "proturanja" u druge narode, i to na prostoru zagorske Srbije koja se prije 2.600 godina prostirala od Soluna do Alpa

- U prošloj knjizi koja se zove `Greboslovi` obradio sam do 40.000 prezimena na grebnicama kamenim, koje se pogrešno zovu stećci. I u knjizi koju večeras promovišem obradio sam isto toliko prezimena - izjavio je novinarima Aškraba.

On je istakao da je do sada obradio oko 150.000 prezimena, što je oko polovina ukupnih prezimena koja postoje na ovim prostorima.

Aškraba je naveo da ljudi obično znaju zadnja doseljenja, a ne znaju šta je bilo prije toga.

On je dodao da malo ljudi zna da se Šekovići zovu po Lazaru Šehovcu koji je iz Nevesinja doselio oko 1814. godine na taj prostor.

- Sve što se desilo kroz istoriju, vezano je za neko ime i prezime - istakao je Aškraba.

Publicista Nedeljko Žugić rekao je da je Aškraba neobično običan istraživač i pojasnio da on radi sam, te da ne radi po metodološkoj naučnoj matrici.

- Poznajem ga 50 godina, i prije našeg poznanstva on se bavio istraživanjem srpskih rodoslova - rekao je Žugić i dodao je Aškraba mnogo ozbiljniji istraživač nego što se misli, jer čak i "zapadnjaci" poštuju njegovo istraživanje.

Žugić je naglasio da su Aškrabine knjige vrlo ozbiljne, kao i da se još niko nije pojavio da napravi dobar traktat i analizu njegovih knjiga, jer su one mnogo više od nauke.