Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске, за који се мислило да је изгубљен или уништен, саопштио је данас директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић.

Ристић је навео да је списак српске дјеце настао у "Заводу за глухонијему дјецу" у Загребу у оквиру "акције Диане Будисављевић" и данас је први пут представљен јавности.

Према његовим ријечима, тај списак садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца.

Ристић је навео да је овај списак дјеце настао у другој половини 1942. године након Битке на Козари, те да је ријеч о прворазредном историјском извору до сада непознатом јавности за који се сматрало да је нестао током Другог свјетског рата.

- Ми сада први пут живој деци, која су сада људи у дубокој старости и која још трагају за својим идентитетом, као и њиховим потомцима, можемо да понудимо податак који је њихов стварни идентитет - рекао је Ристић на конференцији за новинаре.

Списак је у Музеј жртава геноцида стигао прошле године и то је прворазредни историјски извор за кога се сматрало да је уништен још током Другог свјетског рата, а Ристић није желио да открије како је Музеј дошао до њега.

- За њим смо трагали изузетно дуго. Успели да дођемо до њега уз огромну подршку државних органа Србије. Био је ван националне територије и донет је на националну територију - рекао је Ристић.

Од више хиљада артефаката који свједоче о злочинима над Србима, али и другим народима у Другом свјетском рату, које је Музеј жртава геноцида данас представио јавности подовом Дана сјећања на жртве Холокауста, геноцида и других злочина, су и наушнице српске дјевојчице са списка Радмиле Радоњић.

Ристић је навео да је двогодишња Радмила била спасена, али у тако лошем стању након злостављања у усташком логору да је преминула.

Данас је представљено и оружје хрватских усташа за ликвидацију Срба и других заточеника у Јасеновцу и Јастребарском, међу којима је "србосјек", који је сада једини такав примјерак на тлу Србије, бодеж чувених усташких злочинаца из Јастребарског - браће Јавор, као и цигла из "Бачић циглане" – епицентра Јасеновачког губилишта, коју је прошле године музеју поклонио Његово преосвештенство епископ пакрачки Јован.

Представљен је и велики број примјерака преписке из логора у којима су били заточени официри Југословенске војске, као и други артефакти, међу којима је комплетна архивска грађа са прве државне комеморације Крагујевачким жртвама, организоване у Лондону новембра 1942. године.

Међу прибављеним артефактима је Извјештај о злочину усташа у источној Херцеговини – у једном селу код Гацка, гдје су усташе прецизно навеле датум и мјесто злочина, начин убијања, а набројани су и сви припадници јединице која га је починила.

- Извештај је набављен из Канаде. Сви припадници усташке јединице били су муслимани -  навео је Ристић и додао да је ријеч о извјештају усташког официра који је детаљно описао масакр над српским цивилима почињен почетком љета 1941. у једном селу у Херцеговини.

Он је истакао да ће грађа, које је прошле године прибављено више него у претходних 30 година од оснивања Музеја, бити кориштена и за излагање и за истраживаче.

Диана Будисављевић била је хуманитарка аустријског поријекла, удата за љекара српске националности у Загребу, која је током Другог свјетског рата спасила више од 10.000 дјеце из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској.

Дјеца коју је покушавала да спаси су била углавном српске националности са подручја у којима је Независна Држава Хрватска вршила геноцид над Србима.

Диана Будисављевић је водила је картотеку о дјеци, с надом да би једнога дана она могла бити враћена својим биолошким породицама, али јој је по налогу Министарства социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. године та документација одузета.