Уставни суд БиХ одбио је захтјев седам бошњачких делегата у Вијећу народа Српске за оцјену уставности Закона о стварним правима Републике Српске, чиме је, према оцјени стручњака, спријечено отимање надлежности РС да регулише имовинско-правне односе над некретнинама које не потпадају под опште добро.
Према захтјеву који су упутили бошњачки делегати у Вијећу народа оспорени су чланови 324, 325, 325а, 326 и 329 Закона о стварним правима, а којим је одређено да ће ствари, непокретности и градско земљиште у друштвеној, односно државној својини, које до ступања на снагу овог закона није постало својина другог лица, бити претворено у право својине њеног досадашњег носиоца или његовог правног сљедбеника, а да они могу бити Република, јединице локалне самоуправе, јавна предузећа и друге јавне службе које су формирале Република или јединице локалне самоуправе. Одлуку којом је овај захтјев одбијен Уставни суд БиХ донио је на сједници одржаној 26. марта.
У свом захтјеву, бошњачки делегати су као аргументе навели да је државна имовина у искључивој надлежности БиХ, а у складу са низом закона које је прогласио високи представник у БиХ, као што су Закон о забрани располагања државном имовином, те раније одлуке Уставног суда у вези са овим питањем.
Професор међународног права на Факултету политичких наука у Бањалуци Матеј Савић каже за “Глас Српске”. да је одбијање овог захтјева значајна ствар, јер су бошњачки делегати на овај начин покушали волшебно да отму надлежност Српској и пренесу је на ниво БиХ.
- Морам бити искрен да је мене ова одлука изненадила, зато што гледајући досадашњу праксу, они су доста тога пресуђивали на штету РС, нарочито ако причамо о имовинским односима. Ово је значајна ствар зато што надлежност за регулисање ових питања није дата органима БиХ, што по члану III/1 Устава значи да је то надлежност РС - рекао је Савић.
Он објашњава да се овај закон тиче надлежности Српске да регулише имовинско-правне односе над некретнинама које не потпадају под опште добро.
- Ту се суд фокусирао на регулисање друштвене својине која треба прећи у приватну својину и некретнине које се књиже на ентитете, локалну заједницу и јавна предузећа, односно све оно што смо наслиједили од бивше Југославије. Бошњачки делегати су покушали да оспоре надлежност РС да укњижава и регулише приватно власништво - рекао је Савић.
У наредном периоду Уставни суд треба да одлучује и о захтјеву за оцјену уставности закона о шумама, а према оцјени наших саговорника тешко је процијенити како ће ова одлука утицати на будуће предмете, јер Уставни суд има специфичну праксу у којој произвољно сужава или проширује предмет спора.
Посланик и члан Комисије за уставна питања у Народној скупштини Перица Бундало каже за “Глас Српске” да ова одлука представља благо изненађење и буди благу наду за будућност.
- До сада су све апелације бошњачких делегата усвајане и имали смо проблема због бројних питања. Ова одлука је значајна и буде наду за будућност када ће суд одлучивати још о неким захтјевима - рекао је Бундало.
Закон о шумама
Уставни суд је претходних година оспорио надлежности Српске у вези са питањем пољопривредног земљишта, пловидбе, а бошњачки делегати су поднијели захтјев за оцјену уставности Закона о шумама РС. Како је “Глас Српске” раније писао, бошњачки делегати у Вијећу народа РС желе да се Закон стави ван снаге и захтијевају да се ова област регулише у складу са Законом о шумама такозване Републике БиХ.
