У току прошле године на радном мјесту у Републици Српској погинуло је десет радника, док их је у протекле три године трагично страдало 29, тачније у периоду од 2022. до 2024. године, потврђено је "Независним новинама" у Инспекторату Републике Српске.

Наиме, према њиховим подацима, прошле године је 10 радника смртно страдало, три у шумарству и дрвној индустрији, двоје у грађевинарству и пет у осталим дјелатностима.

- Годину дана раније, тачније 2023, такође је било десет повреда са смртним исходом. Четири у грађевинарству, двије у шумско-дрвној индустрији, једна у електропривреди, те три у осталим областима - казали су из Инспектората и додали да је годину раније било девет несрећних случајева са смртним исходом.

- Лани су се догодиле 93 теже повреде на раду, 24 у шумарству и дрвној индустрији, 22 у грађевинарству, четири у прерађивачкој индустрији, двије у електропривреди и 40 у осталим дјелатностима - додају из Инспектората.

Додају да се као најризичније дјелатности, према подацима инспекције, издвајају грађевинарство, електропривреда, те шумарство и дрвна индустрија, у којима, посматрано по годинама, постоји континуитет настанка повреда на раду.

- У категорију остале дјелатности сврставају се области као што су трговина, туризам, култура, просвјета, комуналне дјелатности и друго, у којима повреде нису изражена појава и у поређењу са претходним годинама немају тренд континуитета - казали су из Инспектората.

Драгана Врабичић, предсједница Синдиката грађевинарства и стамбено-комуналне дјелатности Републике Српске, истакла је за "Независне новине" да ове бројке говоре да се не поштују одредбе Закона о заштити на раду и Стратегије о заштити здравља на раду.

- Треба повести више рачуна о безбједности радника, а то подразумијева заштићен објекат са добрим скелама, са добрим заштитним мрежама, а тек онда лична заштитна опрема коју радници морају да користе - истакла је Врабичићева за "Независне новине".

Додала је да инспекција не би требало да дозволи да, уколико објекат није сигуран, радници оду на објекат, односно да пусти да се обављају послови.

- Потребно је константно дорађивати и поправљати Закон о раду, који може сигурно бити много бољи - казала је Врабичићева.

Истиче да, поред пада радника са скеле или слично, постоји и рад на високим и ниским температурама, а који је, како каже Врабичићева, потребно додатно обезбиједити.

Додала је да се на грађевинским објектима може видјети велики број радника који користе шљемове, међутим, према њеним ријечима, шљемови су најмања заштита.

- Потребан је стални надзор над објектом, над радницима, над употребом заштитне опреме и над тим да ли послодавац испуњава све обавезе које мора у вези са заштитом на раду - рекла је Врабичићева.

Како истиче, досадашња пракса је показала да је веома мали број пропуста радника, док је највећи проблем необезбијеђен објекат.

Како су закључили из Инспектората Српске, међу повреде на раду убрајају се и повреде које се догоде приликом доласка на посао и одласка с посла, што значи да се нису догодиле на конкретном радном мјесту и нису у директној вези са спровођењем мјера заштите на раду од стране послодавца.