Прошло је више од двије године откако се Џо Димео задњи пут могао насмијати.
Димео је у јулу 2018, као 20-годишњак, заспао за воланом, изгубио контролу над возилом и ударио у ивицу пута након чега се ауто запалио.
Спасио га је пролазник, који га је храбро извукао из возила прије него што је оно експлодирало. Димео је задобио опекотине трећег степена на готово 80% тијела. Остао је без капака, ушију и већине прстију. Такође је имао велике ожиљке на лицу и врату који су му дјелимично прекривали очи и због којих се отежано кретао, пише ЦНН.
Операција је трајала 23 сата.
Ове сриједе су љекари болнице NYU Langone саопштили како су, након 23 мучна сата операције, успјели Димеоу трансплантирати кожу лица и руке. Операција је обављена у августу прошле године, али љекари су чекали неко вријеме да је прогласе успјешном јер је требало видјети хоће ли доћи до одбијања трансплантаната.
- До сада је успјешно изведено преко стотину трансплантација руку и скоро 50 трансплантација лица. Дакле, није било разлога зашто не бисмо могли успјешно обавити оба процеса - рекао је у сриједу љекар Едуардо Родригез, водитељ тима који је извео трансплантацију.
До сада су на свијету била два пута покушаја трансплантације лица и руку, али обје операције су биле неуспјешне.
- Морали смо избјећи инфекцију, требало је све извести што је брже могуће. Морали смо пажљиво бирати донора и примијенити најсувременију технологију како бисмо осигурали успјех. Управо то смо и учинили. Џо је здрав, млад, јак, воли вјежбати, здраво једе и снажно је желио да ова операција успије - казао је Родригез.
Узели ткиво од умирућег донора
У операцији је учествовало 80 људи из шест хируршких тимова. Изводила се у двије операцијске сале. У једној су љекари уклонили ткиво лица и руку с умирућег донора и замијенили га с 3Д протезом.
- Увијек почињемо операцију минутом ћутње како бисмо одали почаст породици донора. Треба имати на уму да се неко мора одрећи свог живота како би други могли наставити живјети - напоменуо је Родригез.
Након тога су у другој сали љекару Димеу причврстили ново лице и руке. Затим је био на одјелу интензивне његе четрдесет и пет дана те два мјесеца на стационарној рехабилитацији.
Младић је ускоро научио отварати нове капке, мицати новим рукама и поновно се смијешити.
