Најважнији задатак Српске, када је ријеч о процесу трансплантације, јесте промјена свијести становништва о значају донирања органа и спасавању људских живота, јер стручњаци тврде да се законска рјешења не могу помјерити са мртве тачке све док год грађани одбијају да учествује у овом процесу.

Српска једина у региону и даље нема ни регистар пацијената којима је потребна трансплантација органа или ткива, као ни оних којима је она обављена, а не посједује ни јединствену листу донора. 

Једина могућност трансплантације у Српској јесте, како је за “Глас Српске” истакао национални координатор за трансплантације Републике Српске Горан Топић, трансплантација бубрега, која се обавља са живог донора и то само на Универзитетском клиничком центру (УКЦ) РС који има апсолутно све што је потребно за тај процес, у смислу опреме и кадра. 

Када је ријеч о кадаверичној трансплантацији, према његовим ријечима, то је државни пројекат гдје би прво требало почети са подизањем свијести становништва о донорству органа.  

- Родбина преминулих не жели да пристане на клиничку обдукцију пацијента, а камоли на донирање органа. Потребно је разговарати и ширити позитивне приче људи чији су животи спасени трансплантацијом како би се више породица преминулих одлучило да дају сагласност за донирање органа - казао је Топић. 

Додао је да би требало примијенити модел Хрватске, која је најуспјешнија у Европи о том питању.

- У ову причу сви морају да се укључе све институције па и медији.  У Хрватској је тај процес трајао пет година. Ми легислативу једним дијелом имамо, односно ресорно министарство је урадило дио закона, међутим, на терену немамо ништа - истакао је Топић. 

Да би то, нагласио је он, било могуће потребно је, између осталог, имати трансплантационе координаторе по болницама, едуковати особље о можданој смрти. 

- Кад се све то заврши наилазимо на препреку код родбине која би требало да да сагласност да донира органе пацијента - рекао је Топић. 

Према његовим ријечима, у Српској на дијализи тренутно има око 1.000 пацијената, од којих је 20 одсто за трансплантацију бубрега. 

- Кад је ријеч о срцу и плућима те пацијенте требало би слати у веће референтне центре, као што је Беч за ову регију. Кад је у питању јетра, ту имамо релативно мали број пацијената. Могуће је, осим тих органа, урадити и трансплантацију рожњаче - казао је Топић.

Трансплантација срца за пацијенте са ових подручја готово је немогућа, јер да би то урадили у ЕУ, морали би бити држављани једне од њених чланица. 

- БиХ не може ући у Евротрансплант јер није чланица ЕУ, што је један од услова. Да би они пристали да БиХ буде неки получлан, други услов је да за један орган ми донирамо пет, што је просто немогуће - објаснио је Топић.

У Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске истичу да су у Српској на снази два закона којима је регулисана област трансплантације. Ријеч је, како су навели, о Закону о трансплантацији људских органа и Закону о трансплантацији људских ткива и ћелија који су у складу са правном тековином ЕУ и препорукама Европског комитета за трансплантацију органа (ЦД-П-ТО). 

- Из ових закона произашли су одређени правилници којих укупно има 12 и који поближе уређују област трансплантацијске медицине, поступак трансплантације, као и активности у оквиру исте. Тиме је обезбијеђен један од услова за спровођење поступка трансплантације људских органа, ткива и/или ћелија, односно узимање органа од живог даваоца, али и узимање органа од умрлог даваоца у сврху трансплантације - истакли су у министарству, додајући да је за успјешно спровођење кадаверичне трансплантације, односно трансплантације код које се узима људски орган од умрлог даваоца ради пресађивања у тијело примаоца, потребно испунити и неке друге услове, с обзиром на то да је ријеч о захтјевном и комплексном систему управљања трансплантацијским програмом. 

Фонд

Фонд здравственог осигурања Републике Српске у протекле три године финансирао је трансплантацију бубрега за 24 осигураника у Минску, чиме је направљен значајан искорак у унапређењу квалитета живота обољелих. 

Трансплантацију органа за осигуранике овај фонд финансира у потпуности уколико се ова услуга ради у установама са којима има потписане уговоре. 

Осигурана лица могу да остваре право на лијечење и у установама изван РС са којима Фонд има потписан уговор онда када њихово лијечење није могуће спровести у нашим здравственим установама.

Пише: Данијела Бајић