Потпредсједник Матице Српске историчар Јован Делић рекао је да се хајдуци у већини дјела и у народном сјећању, на неки начин, помињу као чувари косовске традиције и завјета.
Делић, који учествује на првој сесији научног скупа "Хајдуци у српској историји и памћењу" на Равној Романији, каже да се у "Горском вијенцу" Петра Петровића Његоша бар пет епизода тиче теме хајудука и хајдучије, иако у том дјелу нема ликова хајдука.
Он је рекао да је хајдуцима у том дјелу дато врло високо мјесто, чак и неочекивано високо с обзиром да то пјева један владика, те да су на неки начин они чувари косовске традиције и завјета.
Делић каже да се у "Горском вијенцу" само у једном мјесту помиње у погрдном значењу "каурски хајдук", што је турско значење, према коме је хајдук - одметник, разбојник и самовољни безаконик.
На првој сесији овог научног скупа који је току у порти манастира Светог великомученика Георгија на Равној Романији у организацији Матице српске из Новог Сада, историчар Ференц Немет говорио је хајдуцима у Угарској од друге половине 15. до 18. вијека.
Вељко Максић из Вуковара, који ради у том граду у Заједничком вијећу општина, а раније је био спољни сарадњи Филозофског факултета у Осијеку, говорио је о статусу хајдука у славонско-сремском простору током 18. вијека.
Он је навео да се у тим крајевима на улогу хајдука често заборављало иако је хајдучија и ту била врло интензивна.
Према његовим ријечима, хајдучија је задавала озбиљне проблеме тадашњој власти.
- Гледајући на хајдучију, не можемо једноставно дати одговор шта је она била јер у многоме зависи од случаја до случаја - додао је он.
Он је навео да постоје чињенице да се у неком тренутку хајдучија може изједначити са разбојништвом, али исто тако и једнака чињеница да се може поистовијетити са неким општим тежњама сељаштва које је жудјело за слободом, а хајдуци су им пружали наду да се то у неком тренутку може и десити.
Нада Трифковић из Зворника, докторанд на Универзитету у Истанбулу, данас је на научном скупу на Равној Романији представила свој рад о улози и активности хајдука током бечког рата.
Она каже да је врло значајно и мјесто гдје се скуп одржава, као и тема која је донекле запостављена у нашој историографији, те изразила увјерење да баш зато треба наставити истраживати ову тему уз историјске чињенице.
- Оно што сам ја закључила на основу свог истраживања је да су хајдуци већ крајем 17. вијека представљали велику подршку и значај за аустријску војску јер су јој помагали у пресијецању путева османлијске војске и отежавали им кретање преко Балкана - додала је она.
Научни скуп организује соколачка Установа за културу "Перо Косорић" у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада.
