„Пуцајте, ја и даље држим час“ - Херојска прича о страдању професора из Крагујевца

21.10.2020. 09:48
0
ИЗВОР: Telegraf.rs/Blic

Може ли се побиједити смрт? Постоји ли пут у вјечност? Може ли да се живи заувијек? Питања су која људски род покушава да одгонетне од када постоји. А један човјек, Шумадинац, прије 77 година је показао да је одговор „ДА“.

То је Милоје Павловић, професор и директор Мушке гимназије у Крагујевцу, који је 21. октобра 1941. одбио понуду злочинаца да му се спасе живот, и који је стао у строј са својим ђацима и заједно с њима погинуо. „Пуцајте, ја и сада држим час“, биле су му посљедње ријечи, са којима је отишао у незаборав.

- Милоје Павловић је рођен у селу Горње Јарушице 1887. године, од оца Александра и мајке Катарине.

Био је коњички потпуковник, учесник Балканског и Првог свјетског рата. Омиљени професор и директор Мушке гимназије. Организовао је Соколско друштво. Учествовао је у Првом и Другом балканском рату, прошао кроз битке за ослобођење Косова и Метохије у Куманову и на Брегалници, издржао све патње и тегобе Албанске голготе, стигао на Крф, па на Солунски фронт, прошао Кајмакчалан и ратовао све до ослобођења Шумадије, Београда и цијеле Србије. Носилац је великог броја одликовања, од Албанске споменице па до Ордена белог орла са мачевима, Златне и Сребрне медаље за ревност у служби, Ордена Светог Саве петог, четвртог и трећег реда. Захваљујући њему подигнут је и Споменик палим Шумадинцима. Он је био личност од великог значаја и ауторитета - прича историчар и академик професор Жељко Зиројевић.

Његов патриотизам и родољубље су се видјели и 27. марта, када је говором згазио на Тројни пакт. Као професор и васпитач показао је држање 21. октобра 1941. године, имао је 54 године када је изведен из школе с ученицима на стратиште.

"Ако ми живот зависи од тебе, такав ми живот не треба"

- Угледао га је и пришао му љотићевац, организатор „фашистичког збора“, и ратни злочинац Марисав Петровић, и рекао му: „Ене, и ти си ту...“. Милоје га је погледао оштро, са презиром. Марисав му је рекао: „Знаш ли, бре, да ти живот зависи од мене?“ Директор гимназије му је рекао, према тврдњи свједока који су преживјели погром: „Ако ми од тебе зависи живот, такав ми живот не треба“. Тиме је Милоје Павловић ушао у легенду, а сам његов чин је био такав да је за тај свој подвиг 27. новембра 1953. године проглашен за народног хероја Југославије. На дан када је рођен - прича Жељко Зиројевић.

Завршио је два факултета, филозофски и правни, студирао је Српски језик и књижевност код професора Јована Скерлића, који је тражио да он остане и буде асистент на факултету. Међутим, он је то одбио, и вратио се у Крагујевац да предаје у школи. Био је поносни Шумадинац и ратник. Одбио је понуђени живот, загрлио своје ђаке и са њима кренуо у смрт. Тако је показао да је личност вјечног трајања и професор за сва времена. Он је и сахрањен заједно са својим ђацима, код споменика „Пето три“, који симболизује птицу сломљених крила.

Да је херојска прича о страдању Милоја Павловића тачна потврђује и свједочење др Милана Станковића, који је био ученик осмог разреда гимназије и преживио стрељање. Он је записао разговор између свог директора и фашиста. Рекли су му да је „васпитао генерације комуниста“. А он им је одговорио:

- Ја нисам комуниста, нити сам ђаке учио комунизму. Ја сам професор књижевности и своју децу сам учио патриотизму. Ја не тражим да ми помажете и не треба ми ништа од вас“, рекао је легендарни професор, који је након тога заједно са својим ученицима смјештен у „топовске шупе“, и послије проведене ноћи у њима изведен на стрељање.

Тада је загрлио своје ђаке и прије него што их је покосио рафал митраљеза узвикнуо душманима легендарну реченицу: „Пуцајте, ја и сада држим час“.

Милоје Павловић волио је ђаке као своју дјецу, коју он и његова супруга Наталија никада нису добили.

Стријељано 300 дјеце

Поема Велики школски час се одржава од 1963. године, када је постављен споменик стрељаним ђацима. У Манастиру Светог Димитрија у Бајчетини постоји мозаик Крагујевачких новомученика, гдје је приказан Милоје Павловић са својим ученицима. Подигнута му је биста испред некадашње учитељске школе, а у родном селу на кући му је постављена спомен-плоча. У злочину који су њемачки окупатори починили у Крагујевцу 1941. године убијено је 3.063 недужних грађана, који су сакупљани са улица, радних мјеста, пијаца. Међу њима је било 300 дјеце.

Коментари 0
Повезане вијести
Црква Светог Арханђела у Борачу свједок многих историјских дешавања (ФОТО) Црква Светог Арханђела у Борачу свједок многих историјских дешавања (ФОТО)
Након шест година самохрани отац Ђорђе празнике дочекује са својим кћеркама Након шест година самохрани отац Ђорђе празнике дочекује са својим кћеркама
Мала Миња се након лијечења у Америци потпуно опоравила (ФОТО) Мала Миња се након лијечења у Америци потпуно опоравила (ФОТО)
Најчитаније
  • Незгода у Дечанској улици, аутомобил откинуо стуб уличне расвјете
    7h 14m
    0
  • Ухапшена лица због крађе у Источном Новом Сарајеву
    19h 16m
    0
  • Минималац у Српској 650 КM
    13h 29m
    0
  • Да ли се некадашњи гигант дефинитивно гаси?
    15h 18m
    0
  • Свједок: Причао сам са дјететом да не чује како му силују мајку
    14h 55m
    0