Иако је дошло до значајног пада цијена црног злата на свјетским тржиштима, у посљедњих мјесец дана за чак десетак долара, цијене горива на бензинским пумпама у БиХ остале су “заковане” или су тек снижене за који пфенига или два.
Посљедњи пут када је барел коштао 79 долара, један литар горива у БиХ коштао је од 2,3 до 2,4 марке. Упоређујући то са садашњим цијенама одмах на прву је видљив велики цјеновни диспаритет. Примјера ради, најнижа цијена дизела у Сарајеву тренутно износи 3,11 КМ, а супер 98 се продаје за 2,96. У Бањалуци је пак најјефтинији дизел 3,10, док се бензин 95 продаје за 2,66 КМ, а бензин 98 за 3,18 КМ по једном литру.
Откуд толика разлика, од чак 60 или 70 пфенига, ако је цијена барела у јануару и сада иста?
Одговор на ово питање "Глас Српске" није успио добити током јучерашњег дана од представника нафтних дистрибутера, па су самимтим остали ускраћени и за информације да ли би у наредном периоду могло доћи до осјетнијег пада цијена горива на бензинским пумпама у БиХ.
Према ријечима експерта за тржиште нафте Владимира Грујића, колико год звучало невјероватно, феномен брзог поскупљења горива када цијене на свјетском тржишту расту и спорог опадања цијена у случају појефтињења није везан само за наше крајеве. Како је истакао, он је толико чест у цијелом свијету, укључујући и развијене земље, да постоји и економски термин “ракета и перје”.
Осврћући се на данашње цијене које су далеко веће, за чак 60 пфенига, од оних јануарских, иако је вриједност барела иста, рекао је да је то резултат неизвјесности које и даље влада на нафтном тржишту те калкулација које праве трговци, али и рафинерије, не знајући шта их сутра чека.
- Продајна цијена горива у Плочама тренутно износи око 2,35. Ако томе додамо све трошкове, можемо закључити да ускоро неће доћи до значајнијег појефтињења горива на пумпама. До њега би, наравно уколико не буде неких нових поремећаја на глобалном нивоу, могло доћи тек за двије седмице - наводи Грујић, позивајући грађане да награде оне бензинске пумпе које прве снизе цијене те тако натјерају да то и друге ураде.
Иначе, у посљедњих шест мјесеци цијена сирове нафте на свјетским тржиштима пала је за 44 долара по једном барелу, са 123 колико је износила 8. јуна, на око 79 долара колико отприлике износе и уговори за децембар, вративши се на ниво с почетка године.
До новог пада цијена нафте дошло је због “ковид” ограничења и привредног успоравања Кине, али и полемике која се води унутар ЕУ о ограничењу цијене руске сирове нафте. И спекуланти су значајно смањили улагања у нафту, али је и сама рецесија и пад привредних активности унутар еврозоне утицао на ова кретања, баш као и очекивања да би могло доћи до успоравања раста америчке привреде, с обзиром да ФЕД због високе инфлације најављује ново повећање каматних стопа.
Почетком ове седмице цијена нафте на свјетском тржишту прво је пала на 76 долара, да би онда порасла на 79 због очекивања да би нафтна групација земаља ОПЕК ПЛУС могла донијети одлуку да додатно смањи производњу, али и након спекулација да би Кина могла ублажити “ковид” мјере након што су се распламсали протести у земљи која је највећи свјетски увозник нафте. Економисти и аналитичари ипак сматрају како би до краја ове године цијена барела могла устабилити на нивоу од око 80 долара до 85 долара.
Без договора
Владе ЕУ нису успјеле да се договоре о ограничењу цијене руске сирове нафте из мора. Пољска је инсистирала да та граница мора бити нижа од оне коју су предложиле државе Г7. Још није одређен нови датум за разговоре, иако би механизам ограничења цијена требало да ступи на снагу 5. децембра. Група Г7 је иначе предложила ограничење од 65-70 долара по барелу. Мађарска и двије друге централноевропске државе које немају излаз на море обезбиједиле су изузеће.
Пише: Вељко Зељковић
