Пушење представља једну од водећих јавно здравствених пандемија глобалног карактера, која је водећи превентабилни /спречиви/ фактор ризика за оболијевање и пријевремено умирање данас, рекла је Срни мастер психологије у Служби за социјалну медицину Института за јавно здравство Републике Српске Јелена Мијатовић.

Мијатовићева је поводом 31. јануара, Националног дана борбе против пушења навела да је према подацима Глобалног истраживања пушења које је спроведено 2018. године, у Републици Српској код школске дјеце и омладине узраста од 13 до 15 година пушење било распрострањено и у популацији најмлађих 38,9 одсто, од тога је било 41,1 одсто дјечака и 36,8 одсто дјевојчица, који су пробали пушити дуван или неке друге дуванске производе.

- Забрињавајући је податак да се 17,4 одсто младих у Републици Српској, узраста од 13 до 15 година, изјаснило да ће конзумирати дуван и дуванске производе у будућности - каже Мијатовићева.

Она је додала да на глобалном нивоу, најмање 37 милиона тинејџера, узраста од 13 до 15 година, користи неки облик дувана, што показују подаци Свјетске здравствене организације из 2022. године.

- У Европи 11, 5 одсто дјечака и 10,1 одсто дјевојчица у том узрасту пуше. Електронске цигарете и никотинске кесице посебно су популарне међу младима, истичу из Свјетске здравствене организације. Према процјени из 2022. године, 12,5 одсто адолесцената у Европи користи електронске цигарете, а међу одраслима само два одсто - наводи Мијатовићева.

Она истиче да су препоручене мјере за смањење пушења повећање на цигарете да би се смањила приступачност дуванских производа, проширивање и примјена забране пушења на јавним мјестима како би се заштитило становништво од изложености дуванском диму, примјена графичких здравствених упозорења, примјена безличних паковања, спровођење и јачање забране свих видова рекламирања дувана, подижи свијест јавности о контроли дувана и подршка смањењу зависности од дувана и подстицање одвикавања од пушења.

Мијатовићева је навела да Шведска служи као примјер за сузбијање пушења дувана.

Једна од мјера која је допринијела томе јесте прелазак са пушења дувана на електронске цигарете, као алтернативу. Међутим, како додаје Мијатовићева, Свјетска здравствена организација упозорава на посљедице по здравље које остављају конзумирање електронских цигарета.

Мијатовићева истиче да је према подацима Свјетске здравствене организације, пушење одговорно за смрт више од осам милиона људи сваке године. Од тога, како додаје Мијатовићева, око седам милиона смрти настаје директно због конзумирања дуванских производа, док се преостали број смртних исхода догађа код непушача који су изложени пасивном пушењу.

Пушење је, према ријечима Мијатовићеве, најчешћи фактор ризика за настанак кардиоваскуларних болести међу којима су најчешће: срчани, мождани удар и хипертензија.

- Настанак хроничне опструктивне болести плућа и низа других обољења органа за дисање повезане су са пушењем. Пушење оставља негативне посљедице на репродутктивно здравље како код мушкараца, тако и код жена - наводи Мијатовићева.

Она додаје да код мушкараца пушење може изазвати импонтенцију и неплодност, а код трудница оштећење развоја плода.

- Научно је доказано да мајке, које су пушиле у трудноћи, рађају дјецу мање порођајне тежине, која су под већим ризиком оболијевања од бронхитиса и астме - истиче Мијатовићева.

Она је појаснила да се у дуванском диму налази око 4.000 штетних хемијских супстанци од којих су многе токсичне, а преко 50 је канцерогено.

- Никотин је средство које се налази у дувану и оно је главни узрок зависности, дјелујући на ћелије мозга, ометајући њихову функцију, при чему су први симптоми раздраженост, несаница, губитак пажње и концентрације, те касније симптоме агресивног понашања и код неких особа и депресија - појашњава Мијатовићева.

Да би се постигао бржи ефекат, каже она, дувану се додаје амонијак који омогућава да никотин стигне до центра задовољства за двије секунде, што отежава каснији процес одвикавања од пушења.

- Пуши се због друштва, жеље за идентификацијом, ради стицања самопоуздања, доказивања моћи, постизања осјећаја зрелости - каже Мијатовићева и додаје да је најчешћи повод за пушење нервоза, лоше расположење, усамљеност, неактивност, бјежање од проблема, потреба за стимулацијом, већим задовољством и релаксацијом.

У почетку разлози су, како наводи Мијатовићева, психосоцијалне природе, али се врло брзо развија биолошка, никотинска зависност.

- Непушачи удишу 80 одсто присутног дима који улази преко плућа, коже, слузокоже уста, ока и на тај начин постају жртве себичности пушача - истиче Мијатовићева.

Она додаје да су према истраживањима Свјетске здравствене организације из 2019. године 41 одсто становништва БиХ пушачи.

- Ништа боља ситуација није ни у сусједним земљама - Србија 37 одсто, Црна Гора 41одсто, Сјеверна Македонија 48 одсто - закључила је Мијатовићева.