Током прошле године приходи 50 највећих и најзначајнијих јавних предузећа у БиХ пали су за око 430 милиона КМ, а више од половине њих наставило је да повећава трошкове плата и гомила губитке, који су у просјеку већи за 55 одсто.

То показују подаци о пословању које је Транспренцy Интернатионал у Босни и Херцеговини објавио. Из података је видљиво да је у прошлој години настављен тренд лошег пословања, на шта су поред пандемије утицала прекомјерна запошљавања, спорне јавне набавке и системско уништавање појединих предузећа.

– На пад прихода јавних предузећа у БИХ дјелимично је утицала и пандемија ковид 19, што се посебно одразило на пословање највећих аеродрома. Пад прихода биљеже и два телекома у Федерацији БиХ, као и путарска предузећа због пада прихода од акциза – навели су у Транспаренсију.

Плијен

Од 50 највећих јавних предузећа, 33 је повећало трошкове на плате, на шта је потрошено 29,5 милиона КМ више него 2019. године. Тако су највећи раст трошкова на плате имали РМУ Бановићи и РМУ Абид Лолић, Поште Српске, Електропривреда ХЗХБ и Шуме Републике Српске. Сви наведени послују лошије него годину дана раније.

– Посебно се то истиче у случају Пошта Српске, које су повећале број запослених за 66, трошкове на плате за 2,9 милиона, а губитак на 2,5 милиона КМ, упркос субвенцијама из буџета. Ово предузеће је по броју запослених претекло БХ Поште, које су прошле године имале око 29 милиона КМ веће приходе – навели су у ТИ БиХ.

Економиста Зоран Павловић рекао је, за Српскаинфо, да су јавна предузећа постала плијен, односно предмет расподјеле владајућих коалиционих партнера.

– Није им битно како послује јавно предузеће, већ колико ће допринијети финансирању странке или појединаца који су именовани на функције – објашњава Павловић.

Додаје да су јавна предузећа престала бити примарно компаније које служе грађанима, већ је расподјела плијена учинила да јавна предузећа постану највећи губиташи у привреди Српске и да за те губитке нико не одговара.

– Неко јавно предузеће обави одређене пословне активности из нужде, а с друге стране допринесе пословању или финансирању странака или запошљавању партијских чланова, родбине политичара или неке друге линије. Све то показује да је наша ситуација таква да су јавна предузећа 79 милиона марака у губитку, умјесто да својим радом доприносе пуњену буџета Српске – каже Павловић.

Опрезне банке

Наводи да су јавна предузећа дошла у ситуацију да не могу ни да се задужују код комерцијалних банака.

Подаци које је објавио ТИ БиХ показују да су тренд лошег пословања наставила и предузећа која годинама гомилају губитке; 25 највећих губиташа направило је минус од 175 милиона КМ и он је већи за око 98 милиона него прошле године.

– Рудници Крека Тузла смањили су приходе за чак 19 милиона и исказали 30 милиона губитка. Жељезнице РС и Жељезнице Федерације БИХ поново биљеже огромне губитке, а износи које троше на плате су у порасту. Од прошле године у проблеме су дошла и некад успјешна јавна предузећа која су имала добит. Тако је Бинас Бугојно преполовио приходе и умјесто добити сада има губитак од 3,6 милиона КМ, а судбина запослених који ових дана излазе на улице и протестују против политичког постављања кадрова је неизвјесна – навели су у ТИ БиХ.