Трауматска искуства која смо преживјели, губици, финансијска неизвјесност, незапосленост, осјећај егзистенцијалне несигурности и угрожености са којима живимо, могу бити окидачи за чешће проблеме у менталном здрављу са којима се сусрећемо.

Стручњаци истичу да ментално здравље може утицати и на нашу радну способност, па би у томе могао бити и одговор на питање зашто су сметње у менталном здрављу од недавно и други најчешћи разлог за одлазак у инвалидску пензију у Српској, односно за трајни губитак радне способности.

По званичним подацима Фонда ПИО РС, нешто више од петине људи који су лани због болести морали да престану да раде и отишли у инвалидску пензију, имали су проблеме с менталним здрављем. Најчешће су то, истичу, психозе, тежа стања депресије, али и поремећај повезан с траумама проживљеним у рату, познат као ПТСП или посттрауматски стресни поремаћај.

По тим подацима, ови проблеми најчешће погађају људе старости око 50 или 60 година, односно управо оне које су 90-их година, у вријеме када је требало да раде и живе пуним плућима, били учесници рата. Само у прошлој години, због различитих сметњи у менталном здрављу, без радне способности је остало 335 људи у Српској.

– Као разлог за одлазак у инвалидску пензију на првом мјесту су карциноми, којих је у прошлој години било више него у претходном периоду, а разлог су у око 27 одсто случајева. Слиједе сметње у менталном здрављу, које иду до 22 одсто, а кардиоваскуларна обољења, која су некада била први као узрок трајног губитка радне способности, сада су сведена на 16,8 одсто – речено је недавно из Фонда ПИО РС.

Превенција

По неким процјенама стручњака, свака четврта особа у неком периоду живота буде погођена неким менталним проблемом или поремећајем. Због тога су, истичу, превенција менталних поремећаја и промоција менталног здравља од кључне важности за свако друштво. Годишње око 30.000 људи у Српској затражи помоћ због проблема с менталним здрављем, а одрасли пацијенти се најчешће јављају психолозима или психијатрима због анксиозности, депресије, те поремећаја изазваних стресом. Често се открије да је све то повезано и с притиском на радном мјесту.

– Брига о менталном здрављу може управо да превенира проблеме у вези с губљењем радне способности, али је важна и у контексту живота у породици и сваком другом контексту. Наравно да је и стрес јако битан фактор, али треба знати и да је то како реагујемо на њега индивидуално. Стрес може да дјелује на огранизам и ако постоје неки генетски фактори, одређене рањивости, а и социјални чиниоци могу да доведу до развоја неких поремећаја. То је још доста неистражено, али може постојати и та мултифакторска условљеност – каже психолог и психотерапеут Татјана Прерадовић Сјеница.

Сматра се да стрес узрокује или је окидач за чак 75 одсто болести код људи, а у данашње вријеме, када смо изложени низу фактора као што су осјећај егзистенцијалне угрожености, брзе промјене, напредак технологије и бржи пренос информација, он постаје све већи проблем савременог човјека.

Смртност

Ментални поремећаји су један од најзначајнијих јавноздравствених изазова у европској регији Свјетске здравствене организације, јер су водећи узрок инвалидитета у трећи водећи узрок укупног оптерећења с болешћу, након кардиоваскуларних болести и карцинома, подаци су Завода за јавно здравље ФБИХ.

– Особе са менталним поремећајима умиру 20 година млађе од опште популације, а велика већина ових смрти није због специфичног узрока, попут самоубиства, већ због других узрока – наводе у овом Заводу.

Стручњаци кажу да се и све више психосоматских болести може дијелом објаснити дугогодишњом изложеношчу стресогеним ситуацијама у контексту у којем живимо, али и тиме што немамо адекватне технике да превладамо стресогене ситуације. Утицај психичких чиниоца на развој соматских болести је, истичу, неспоран, као и утицај соматске болести на психичко стање пацијента.

– Ако се особа не осјећа добро, то може да утиче на њено тјелесно стање и обрнуто. Стрес може дјеловати на све системе у тијелу, од гастроинтестиналног и кардиоваскуларног до дерматолошког, ендокринолошког и реуматолошког. Међутим, треба нагласити како та тјелесна обољења нису увијек под довољним утицајем психичких фактора да би се могла класификовати као психосоматски поремећаји. У настанку болести битну улогу имају насљедни и фактори средине, који чине одређени организам осјетљивијим на дјеловање стреса – истиче Прерадовић Сјеница.

Јединство физичког и психичког здравља

– Неће свака особа са емоционалним тешкоћама развити психосоматско обољење, већ то зависи од низа фактора као што су наслијеђене особине, одрастање, стресогени животни догађаји, присутност социјалне подршке, као и психолошки механизми одбране. Сваки човјек треба да буде свјестан јединства физичког и психичког здравља. Неопходно је водити бригу о оба аспекта здравља како бисмо водили квалитетан и испуњен живот – каже Татјана Прерадовић Сјеница.

По њеним ријечима, стручњаци у психотерапијској пракси свједоци су и да има све више људи који нису у стању да препознају, именују и адекватно испоље емоције.