Најављене промјене које би високом образовању у РС требало да донесе нови закон у овој области, успаничиле су дио академске заједнице и поједине центре моћи, те покренуле лавину притисака и удара на ресорног министра Срђана Рајчевића и његове сараднике, сазнаје Српскаинфо.
Запослени у Министарству за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво су, наиме, већ неко вријеме под готово свакодневним притисцима управо због чињенице да су у припреми нови закони о високом образовању и о осигурању квалитета, ради подизања квалитета наставе на факултетима у РС.
Такве најаве, сазнајемо, не падају лако дијелу академске заједнице, центрима моћи, те онима који воде поједине високошколске установе, јер значе пооштрене критеријуме, а министар Рајчевић недавно им је поручио и да треба да остану забринути, јер имају и разлога за то.
Посебно се као удар доживљава то што су у Министарству ријешени да не дозволе да појединци пишу законе по својим интересима, те да одређују визију и правце развоја високог образовања. Нацрт закона још није угледао свјетло дана, али по досадашњим најавама из овог министарства, планирају пооштравање критеријума за избор у наставно-научна звања, појачан рад инспекција и строге казне.
Саговорници „ЕуроБлица“ оцјењују, ипак, да такве најаве могу да угрожавају само појединце или структуре које су дубоко и дуго учахурене и бране личне позиције, морали би више да објављују и раде другачије, али да већина акадамске заједнице у РС и студената сматра да су реформе неопходне и подржава их.
– Стање у високом образовању никад није било идеално, али у последњим деценијама сигурно није добро. Драго ми је да су се и неки људи у врху власти одважили и рекли коначно да је цар го, јер смо слушали и министре који су уљепшавали стварност и избјегавали одговорност.
А први корак да нешто мијењамо је да кажемо да стање није добро и драго ми је да су људи који су на челу показали храброст и спремност да то покрену. Заиста, има пуно простора за напредак, а мислим да је већина људи на факултетима, посебно млађих, св,есна да може и треба боље, и заинтересована да се процес реформи озбиљно закотрља, а не да се иде линијом мањег отпора и држи устаљеног начина рада који очигледно није добар – каже професор Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци Срђан Душанић.
По његовим ријечима, стање није добро ни када се узме наставни процес, ни научна продуктивност на нашим факултетима.
-Када говоримо о наставном процесу, ми не учимо студенте правим стварима и на прави начин. Нема нас на међународном плану када је у питању научна продуктивност у мјери у којој би требало да будемо. Исто је и када су у питању међународни пројекти и научни радови у међународним индексираним часописима. Једноставно су промјене и напредак по том питању неопходне – каже Душанић.
Критерије, додаје, треба унаприједити, јер су они најнижи у региону, а тако озбиљне ствари се не могу ни препустити само ентузијазму. Академци, ипак, очекују и већу подршку из министарства за истинско бављење научно-истраживачким радом.
– Добро је да је бањалучки универзитет кренуо са позитивним мјерама и помацима којима покушавамо да подигнемо квалитет, али без опште реформе на нивоу РС, тешко да можемо да направите прави искорак – закључује он.
Међу студентима, такође, влада увјерење да су промјене на боље потребне, а посебно модернизација високог образовања, са више праксе и истинским стицањем нових знања и вјештина.
– Због тога Унија студената и њено руководство поздравља и подржава реформу високог образовања. Очекујемо и више информација о томе шта ће се тачно радити и на који начин, али свакако треба увести и одређене контроле, посебно у случају плагијата и слично, о чему смо ми већ и говорили. Пооштрити критеријуме да би и професори дало осјећај да су ту због студената, а не само обрнуто – каже предсједник Уније студената РС Немања Бабић, додајући да вјерује да тренутно руководство јавних универзитета, а и већина професора у РС подржава реформе.
Он истиче да кроз ову реформу треба покушати и што више приближити тржиште рада универзитету, увести што више праксе на свим факултетима, те да знање студента после завршеног факултета буде такво да може да буде конкурентан на тржишту и нађе запослење.
У ресорном Министарству кратко кажу да је припрема нових закона, који су окосница реформе у високом образовању, у току, те да се очекује да до краја ове године буду упућени и у процедуру.
Тривић: Први пут видимо добру вољу
– Крајње је вријеме да дође до промјена у високом образовању, јер је евидентно да добар дио оних који ту раде не задовољава ни постојеће стандарде квалитета, тако да све активности министарства у смислу сређивања стања на факултетима морамо подржати. Мјере о којима се говори су и захтјеви пословне заједнице већ неколико година и сада први пут видимо добру вољу да дође до неких промјена.
Са друге стране, видимо и отпор појединаца или група који су и довели систем у овакво стање, у смислу да настоје да задрже постојеће стање с оправдањем да захтјеви пословне заједнице нису реални. Али сматрамо да високо образовање мора бити прилагођено могућностима и потребама овог друштва. Највећи напредак би уствари био ако би се анализирала стечена звања – каже Саша Тривић из Уније удружења послодаваца РС.
