Ови видео-прилози су, током Одбрамбено-отаџбинског рата 1992. до 1995. године, снимљени на Илиџи, дјелу Града Сарајева који је био под контролом власти и Војске Републике Српске.

Илиџа 1996.

Отес, 16. 5. 1992

Илиџа, 27. 11. 1995

Илиџа 1992.

Илиџа, 24. 4. 1992

Опсада Сарајева: Живот под гранатама 1423 дана

Годинама ови видео-клипови налазе на "Јутјуб" каналима и нисам наишао на српска реаговања, коментаре о бошњачкој злоупотреби истих у пропагандне сврхе.

Један фотографија, бошњачке мајке избјеглице из Жепе са малољетном кћерком, појавила се на догађају "Олуја као погром" у Приједору 2023. године, гдје јој није мјесто, а јавно мнијење је реаговало разноврсних ставова, нападима и осудама.

Питање је имамо ли, дуго година, превише година, у пракси двоструке аршине, у којима је једнима - Бошњацима све дозвољено, да лажне документе користе у пропагандне сврхе и да осуђују друге када то исто ураде?!

Срби и психолошки-пропагандни рат су посебна непочета прича! Кад ће Срби објавити психолошко-пропагандни рат! Ово што се дешава су само изоловани инциденти!

Новинари својим извјештавањем имају пресудни утицај на обликовање јавног мнијења за вријеме рата, послије ратних сукоба, и њихова примарна одговорност према јавности је да износе истину.

Обавеза је сваког новинара придржавати се новинарске етике јер је она темељ вјеродостојног извјештавања.

Уколико се не поштују професионални стандарди истинитог, вјеродостојног и непристраног извјештавања, новинари постају пропагандисти у ратне и поратне сврхе.

Ови снимци, њихова злоупотреба, докази су да институције, организације, појединци - новинари из реда бошњачког народа, у јавни простор свакодневно уносе нетачне податке,  чињенице.

Из рата имамо бошњачки телевизијски прилог гдје српске жртве, српску сахрану са ожалошћеним  српским мајкама у црним марамама и православним крстовима приказују као бошњачке жртве и џеназу.

Пише: Душан Шеховац