О оснивању алиментационог фонда Републике Српске прича се годинама, али родитељи и дјеца, који након развода остају без новца за издржавање, јер други родитељ избегава законске обавезе, још увијек су препуштени сами себи.
Сада је оснивање тог фонда коначно на дневном реду.
Министарство породице омладине и спорта Републике Српске основало је радну групу, која је дефинисала прву, радну верзију, нацрта закона о алиментационом фонду.
Питање је, међутим, колико ће потрајати процедура за усвајање тог закона и када ће Српска коначно добити алиментациони фонд.
Принцип рада алиментационог фонда је једноставан и већ провјерен у многим европским државама.
Често узалудна борба
Ако родитељ који не живи са дјететом, а најчешће су то разведени очеви, одбија да плаћа алиментацију, родитељ који живи са дјецом алиментацију наплаћује од фонда, односно „од државе“, а онда органи власти за ту суму терете несавјесног родитеља неплатишу.
А колико узалудна може бити борба за алиментацију без подршке система свједочи примјер једне Бањалучанке, мајке данас већ одраслог сина, која је прије 15 година завршила у Сигурној кући.
Кад се развела од мужа насилника, суд је одредио да он плаћа 200 КМ мјесечно за издржавање њиховог сина, али он то није испоштовао.
– У почетку је плаћао алиментацију на основу административне забране на плату, али је, да би избјегао ту обавезу, дао отказ и од тада ради на црно – прича наша саговорница.
Овакви примјери нису ријетки. Несавјесни родитељи раде на црно, бјеже у иностранство, преписују своју имовину на друге чланове породице, а све то да не би плаћали алиментацију.
При томе често не схватају да на тај начин закидају своју дјецу, јер су увјерени да новац који треба да дају за њихово издржавање „поклањају“ бившој супрузи.
Кривични закон
По Кривичном закону Републике Српске, неплаћање алиментације је кривично дјело, за које је припријећена казна затвора од мјесец дана до три године. Ипак, није познато да је неко због тога завршио иза решетака.
Недавно је Окружно јавно тужилаштво Приједор подигло оптужницу због неплаћања алиментације против два оца из Новог Града и Козарске Дубице, који су својој дјеци, на име алиментације, остали дужни укупно 8.700 КМ. Али, питање је каква ће бити пресуда.
Да несавјесни родитељи, према садашњим законима, судској и управној пракси, могу некажњено избјегавати обавезе према дјеци, сведочи и истраживање Хелсиншког парламента грађана Бањалука.
Према том истраживању, у Српској алиментацију редовно плаћа свега седам одсто родитеља, док њих око 20 одсто ову обавезу испуњава повремено.
Да би се тој пракси стало у крај министарка породице, омладине и спорта у Влади Републике Српске, Соња Давидовић, покренула је процедуру за усвајање закона и формирање алиментационог фонда.
– Формирањем овог фонда успоставиће се механизам који гарантује исплату за издржавање дјетета, у случају када родитељ не врши родитељско право, одбија или не може да испуни своју законску обавезу, која је утврђена извршном исправом – објашњава министарка.
Иницијална средства
Овим законом треба да буде утврђено, између осталог, колико износи та привремена алиментација и како се остварује право на њу.
Циљ закона је и да се пропише на који ће начин родитељи, који избјегавају обавезе према својој дјеци, рефундирати тај износ, односно вратити га у фонд.
Многи детаљи још нису искристалисани, па није утврђено ни колики је износ такозваних иницијалних средстава, потребних да би фонд почео с радом.
– Начин пуњења и самоодрживости фонда, као и пројекција потребних средстава за наредних неколико година су теме о којима би требало да се разговара на предстојећим састанцима радне групе – објашњава Соња Давидовић.
По свему судећи, ова је прича још на дугом штапу, јер је закон о алиментационом фонду у редовној процедури, што значи да треба да прође стручну и јавну расправу и комплетну скупштинску процедуру.
Уз то, још се не зна да ли ће се усвајање закона наћи на дневном реду Народне скупштине Републике Српске до краја ове године.
Све је могуће у изборној години
Др Иванка Марковић, посланица СДС у Народној скупштини Републике Српске и професорка на Правном факултету у Бањалуци, каже да није оптимиста када је у питању усвајање овог закона до краја 2022.
Ипак, додаје да је у изборној години “све и могуће и немогуће”.Марковићева подржава оснивање алиментационог фонда Републике Српске, јер сматра да је постојећи систем заштите дјететовог права на издржавање неадекватан.
– Постојећи систем омогућава да родитељи који имају наведену обавезу годинама не дају издржавање и на тај начин врше економско насиље над дјететом – каже Иванка Марковић и подсјећа да би се законом о алиментационом фонду испуниле обавезе које држава има према одредби члана 27. УН Конвенције о правима дјетета.
Додаје да оснивање алиментационог фонда у суштини има превентивни карактер, у смислу генералне превенције.
– Сама чињеница да постоји овакав фонд и да ће се држава путем извршног поступка намирити од лица које је пропустило обавезу плаћања алиментације, увјериће потенцијалне неплатише да морају измирити дуг, ако не према свом дјетету, онда према држави, односно фонду, који ће умјесто њега платити издржавање дјетета – каже Иванка Марковић.
Додаје да је још крајем прошле године упутила посланичко питање у вези са оснивањем алиментационог фонда Републике Српске, али да још није добила одговор од Владе Српске.
Статистика
Према подацима које је од центара за социјални рад, односно општинских служби социјалне заштите, прикупило Министарство здравља и социјалне заштите Српске, у току 2020. године донесено је 850 судских пресуда или споразума којима је одређено издржавање за 1.238 дјеце.
Евидентирано је да 379 дјеце редовно прима пуни износ алиментације, док у 119 случајева родитељи пуну алиментацију плаћају нередовно.
Чак 206 родитеља, према тим подацима, уопште не плаћа алиментацију.
Када су у питању родитељи који плаћају издржавање у умањеном износу, ситуација је таква да 59 деце прима редовно ту умањену алиментацију, док 93 дјеце тај износ од родитеља добија само повремено.
Како објашњавају из Министарства породице Републике Српске, када је у питању избјегавање плаћања алиментације, у обзир су узети само они случајеви када се родитељ, који води бригу о дјетету, пожали Центру за социјални рад или кад се не извршава извршна судска пресуда.
