Касно ноћас, посланици већине у Народној скупштини Републике Српске, усвојили су нови Изборни закон Републике Српске, који је у републички парламент упућен на приједлог народних посланика.

Законом се предвиђа да ће на територији Републике Српске изборе за органе власти проводити Републичка изборна комисија Српске, градске и општинске изборне комисије као и бирачки одбори који ће бити именовани од стране надлежних органа и то за сљедеће органе власти: избор посланика Народне скупштине Републике Српске, делегата Вијећа народа РС, предсједника и потпредсједника Републике, делегата Дома народа ПС БиХ, одборника скупштине града и скупштине општине, градоначелника и начелника, те именованих органа за спровођење избора за законодавне, представничке, извршне изборе за локални ниво.

Законом се такође предвиђа и заштита изборног права у Српској, правила понашања у изборној кампањи, финансирање изборне кампање у Републици Српској, као и друге одредбе које се односе на изборе за законодавне, представничке и извршне органе власти у Републици Српској.

Ово у даљем значи, да се ступањем на снагу овог закона, неће примјењивати одредбе Изборног закона БиХ за поменуте органе на територији Републике Српске.

За усвајање овог закона, гласао је 51 посланик, 11 је било против, а четири уздржана.

Такође, у односу на до сада важећи закон, новина ће бити и у уређивању избора делегата у Дом народа БиХ из Републике Српске, заштита изборног права, јер је предвиђено да ће ту заштиту пружати поред органа за спровођење избора и Врховни суд Републике Српске.

- Разлози за доношење овог закона налазе се и у стварању претпоставки за увођење електронске идентификације бирача, електронског бројања гласова, увођење изборних технологија - поручио је Игор Жунић, шеф Клуба посланика СНСД-а, који је подсјетио да Република Српска има правни основ и надлежност за спровођење избора.

Још једна од битних измјена које дефинише овај закон је и члан 14, о чему су "Независне новине" писале претходних дана, а она се тиче тога да ће мандати које кандидати освоје на изборима (посланици, одборници), убудуће припадати странци, а не лично њима, као што је то досад био случај.

Тиме се, како је навео предлагач закона, жели спријечити прелазак народних посланика или одборника из једне у другу политичку партију током трајања њиховог мандата (прелетачи). А уколико неко од њих и буде желио то да уради, мандат му се аутоматски одузима и остаје странци која ће га онда додијелити другом кандидату.

Вукота Говедарица, предсједник Клуба посланика СДС-а, поручио је да је све ово превара власти, те је увјерен да се по овом закону, Република Српска неће спровести локални избори који би требало да се одрже у октобру ове године.

Додао је да за овај закон не постоје ни технички услови да се он проведе до локалних избора.

Поред Изборног закона, у Народној скупштини Републике Српске усвојена су још три закона: Закон о имунитету, Закон о референдуму и грађанској иницијативи и измјене и допуне Закона о раду Републике Српске – по хитном поступку.

Закон о имунитету РС, који је, како су раније казали предлагачи, дошао као реакција на неуставне одлуке Кристијана Шмита, кога Српска не признаје за високог представника у БиХ, од 1. јула 2023. године, када је он донио одлуку којом се спрјечава ступање на снагу Закона о измјени закона о објављивању закона и других прописа РС и Одлуку којом се спрјечава ступање на снагу одлуке о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, предвиђа да предсједник Републике Српске, потпредсједници Републике и министри у Влади РС нису кривично и грађански одговорни за било који поступак који су извршили у оквиру својих надлежности, нити за то могу бити приведени, а уколико се против њих такав поступак и покрене, имају право да се позову на имунитет, а што досад није био случај, јер су били заштићени само од грађанске парнице.

Закон о референдуму и грађанској иницијативи Српске предвиђа да се за спровођење референдума у Републици Српској овлашћује Републичка изборна комисија и да ће за успјех референдума бити довољна натполовична већина изашлих, а не као досад натполовична већина уписаних у бирачки списак.

Што се тиче измјена и допуна Закона о раду – по хитном поступку, он је усвојен како би се особама које су на црној листи САД могла исплаћивати лична примања. 

С тим у вези, посланици су се усагласили да се измијени члан 126. постојећег Закона о раду који каже да се "плате исплаћују само у новцу, на текући рачун радника, осим ако законом није другачије одређено“, у смислу да се дода нови члан 126а.

- Изузетно од члана 126. овог закона, у случају када је раднику онемогућена исплата плате путем текућег рачуна која није заснована на правоснажној судској, управној или другој одлуци надлежног органа, послодавац плату и друга лична примања радника исплаћује у готовом новцу - гласи уведени члан.

Пише: Радош Крстојевић